Saobraćajna policija podnela je pre tri dana prekršajnu prijavu zbog nasilničke vožnje protiv jednog 41-godišnjeg muškarca. Prilikom kontrole saobraćaja ustanovljeno je da je upravljao „mercedesom” s 2,56 promila alkohola u krvi.
Ista prijava podneta je i protiv pedesetogodišnjeg vozača koji je s 2,22 promila alkohola u krvi vozio automobil marke „fijat punto”.
Šest dana ranije, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Šidu i Staroj Pazovi podneli su prekršajne prijave protiv dvojice vozača iz tih gradova, starih po 27 godina, koji su upravljali automobilima s 2,20 i 1,63 miligramom po mililitru alkohola u organizmu i bez položenog vozačkog ispita. Obojici vozača je određeno zadržavanje do 12 časova, do istrežnjenja.
Na putevima Srbije godišnje oko 80 lica pogine u saobraćajnim nezgodama zbog vožnje pod dejstvom alkohola. Alkohol je jedan od najčešće evidentiranih faktora nastanka saobraćajnih nezgoda s poginulima i povređenima. Svako dvanaesto lice nastradalo u saobraćaju u Srbiji nastradalo je u saobraćajnim nezgodama gde je alkohol evidentiran kao jedan od uticajnih faktora za nastanak nezgode.
Po istraživanjima Agencije za bezbednost saobraćaja iz 2018. godine, u Srbiji prosečno 0,65 procenata vozača u saobraćajnom toku upravlja vozilom pod dejstvom alkohola. Istraživanja pokazuju da je u Srbiji kod oko 15 odsto poginulih i povređenih vozača prisutan alkohol u krvi. Uporednom analizom dostupnih podataka, dolazi se do zaključka da vozači koji upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola imaju više od 20 puta veći rizik da smrtno stradaju ili zadobiju teške telesne povrede.
Agencija za bezbednost saobraćaja, svake godine istražuje indikatore bezbednosti saobraćaja u vezi s alkoholom. Može se uočiti da u Srbiji u slobodnom saobraćajnom toku svaki 150. vozač upravlja vozilom pod dejstvom alkohola.
Do 2018. godine dozvoljena količina alkohola u krvi vozača je bila 0,3 mg/ml, a od 2018. godine je 0,2 mg/ml. Istraživanje je pokazalo da je nakon prethodno uspostavljenog trenda smanjenja, došlo do porasta broja alkoholisanih vozača u saobraćaju.
U Srbiji je alkohol kao faktor nastanka saobraćajnih nezgoda najviše prisutan u letnjim mesecima.
Kod saobraćajnih nezgoda s poginulima alkohol je najviše prisutan u aprilu i julu. Svaka četvrta saobraćajna nezgoda s poginulima u aprilu je nastala zbog alkohola kao jednog od faktora.
Vikendom (subotom i nedeljom) se najviše događaju saobraćajne nezgode u kojima je alkohol prisutan kao faktor. Svaka četvrta saobraćajna nezgoda s poginulima koja se dogodi nedeljom je nastala zbog alkohola.
U Agenciji su došli do podatka da oko 80 odsto saobraćajnih nezgoda s poginulima nastaje zbog alkohola, a dogode se uveče i noću, između 17 sati i sedam ujutru.
Poginuli vozači koji su u vrema nastanka nezgode upravljali vozilom pod dejstvom alkohola su najčešće stariji od 55 godina: od desetoro – osmoro.
Po zakonskim rešenjima, postoji osam kategorija za količine alkohola, kao i novčane kazne i kazneni poeni: od 0,2 do 0,5 promila alkohola u krvi vozača smatra se blagom i umerenom alkoholisanošću i vozaču sledi isključenje iz saobraćaja 12 sati i kazna od 10.000 dinara.
Vozači koji imaju 0,51 do 0,8 promila smatraju se srednje alkoholisanima, isključuju se iz saobraćaja 24 časa, dobijaju zabranu upravlja najmanje tri meseca, plaćaju kaznu od 10.000 do 20.000 i imaju šest kaznenih poena.
Visoka alkoholisanost je 0,81 do 1,2 promil; takvom vozaču je zabranjeno upravljanje vozilom najmanje četiri meseca, novčana kazna je 20.000 do 40.000 ili zatvor do 30 dana i osam kaznenih poena.
Zakonodavac je propisao da je teška alkoholisanost od 1,21 do 1,6 promil, zabrana upravljanja najmanje osam meseci, novčana kazna je 100.000 do 120.000 ili zatvor od najmanje 15 dana i devet kaznenih poena.
Od 1,61 do dva promila smatra se veoma teškom alkoholisanošću. Za razliku od teške alkoholisanosti, ovde je predviđen zatvor do 15 dana i 14 kaznenih poena.
Potpuna alkoholisanost je preko dva promila. Takvim vozačima sleduje zabrana upravljanja vozilom najmanje devet meseci, 120.000 do 140.000 dinara kazne i 30 do 60 dana zatvora ili rad u javnom interesu 240 do 360 sati i upisuje im se 15 kaznenih poena.
(M. Bozokin)
