Nakon što je predsednica Mesne zajednice „Matije Huđi“ Milana Maslać, javno zatražila od nadležnih inspekcijskih službi i lokalne samouprave da dosledno primenjuju propise u vezi sa nelegalnim lepljenjem poruka na mestima koja nisu za to predviđena i uklone stikere, plakate i banere sa javnih površina, posebno one sa političkim porukama, usledio je neočekivan epilog.
Naime, nedugo nakon upućenog zahteva, na jednoj od lokacija zabeleženo je lepljenje spornih materijala. Ceo događaj snimljen je sistemom gradskog video-nadzora, nakon čega su nadležni organi pokrenuli postupak u skladu sa važećim propisima.
I sve bi to prošlo uobičajeno i u skladu sa zakonom, da na snimku nije utvrđeno kako upravo suprug predsednice mesne zajednice, poznati mitrovački stomatolog Milan Maslać učestvuje u prelepljivanju javne površine sa stikerom koji ima političku poruku. Podsetimo, o ovom stomatologu i političkom aktivisti tzv. blokaderske opozicije već smo pisali u vezi sa nelegalnim radom u njegovoj privatnoj ordinaciji koje je rezultiralo posetom nadležnih inspekcija.
Ovaj slučaj izazvao je različite reakcije u javnosti. Dok jedni smatraju da zakon treba da se primenjuje jednako prema svima, drugi ukazuju na ironiju situacije u kojoj je zahtev za uklanjanje nepropisno postavljenih političkih poruka na kraju doveo do sankcionisanja člana porodice osobe koja je na problem ukazala.
Na društvenim mrežama predstavnici lokalne opskurne organizacije Zbor SM odmah su uzeli u zaštitu svog aktivistu navodeći da je reč o demokratskom izražavanju. To bi trebalo da znači, ako smo dobro razumeli njihova javna saopštenja da „kada stikere lepe protivnici, to je vandalizam. Kada ga lepe naši, to je demokratsko pravo na izražavanje ličnog mišljenja.“ Građane, po logici stvari, zbunjuje ovo neformalno pravilo blokaderske opozicije, pa sada pokušavaju da utvrde koja je razlika između nedozvoljenog i dozvoljenog lepljenja. Prema nezvaničnim informacijama, razlika se meri isključivo političkom pripadnošću osobe koja drži stiker u ruci.
Nadležni nisu saopštili dodatne detalje o ovom slučaju, ali on ponovo otvara pitanje odgovornosti za postavljanje i uklanjanje sadržaja na javnim površinama, kao i dosledne primene propisa bez obzira na političku ili drugu pripadnost.
(M. Milivojević)