Iako nije moguće ustanoviti kada je pogrdni izraz „korisni idiot“ ušao u upotrebu, da li je Lenjinov ili ne, on je odavno postao sveprisutan. Pri tome, nisam siguran da je u jednom prividno post-ideološkom društvu moguće imati neku istaknutu ulogu i ne postati nečiji korisni idiot. Izraz se toliki često koristi da je postao sveprisutan.
„Moje pokolenje već je u četiri navrata bilo u prilici da bude politički, pa i životno izmanipulisano. Prvi put 1989. kada se rušio socijalizam, drugi put 2000. kada je obaran Milošević, treći put 2012. kada su obarani ‘žuti’, i evo sada 2024. kada mnogi misle da je došao kraj naprednjacima… Stoga sada, četvrti put, podučen iskustvom, ne gledam samo ko treba da ode, već i ko se sprema da dođe“, napisao je Slobodan Antonić u možda najhrabrijem tekstu u dugačkoj seriji jako hrabrih, odličnih tekstova na temu aktuelnih zbivanja po srpskim ulicama, fakultetima i raskršćima:
„Zato, najmanje što možemo da uradimo jeste da ne dozvolimo da nas hvataju na slatka laskanja i romantične sentimente. Ne budimo nikome korisni idioti – ma koliko da nas hvalili i tapšali po ramenu. Bolje je danas biti ismevani ‘neverni Toma“, nego se sutra vajkati: ‘gde mi je bila pamet’.“
Nažalost, na srpskoj političkoj sceni danas je najteže biti treća strana. Zato neko ko veruje da treba da bude društveno angažovan, u Srbiji može da bude samo korisni idiot jedne od dve strane na političkoj sceni – Aleksandra Vučića odnosno zilota iz „Proglasa“, koji otvoreno proklizavaju u autošovinizam.
Biti antirežimski nacionalista je postala politički prazna i pogibeljna pozicija. Nemoguće je, iz te, neutralne političke pozicije bilo šta reći o protestima naših „obojenih revolucionara“ i istog trenutka ne postati korisni idiot jedne od dve realno postojeće strane.
Svako ko se usuđuje da sam, slobodno misli, ovde rizikuje da postane onaj ko se može neograničeno vređati. Frenetično se obe strane utrkuju da vas primoraju da odaberete, poput ovce, ili da vas vodi nekakav plenum za koji se ne zna ni ko ga predstavlja niti ko je u njemu, ili da date bezrezervnu podršku Vučiću, a to znači i nepotizmu, korupciji, partijskom zapošljavanju…
„Nećete da pišete onako kako bismo mi želeli?! Pa vi onda niste nezavisni medij.“ – poručuju nam u porukama lažni nalozi sa društvenih mreža koji tvrde da govore u ime svih učenika, u ime plenuma, u ime organizatora blokada. Kad im zatražimo ime osobe za kontakt, lažni nalozi misteriozno nestaju i više nam se ne javljuju, u odlasku sipajući buljuk uvreda.
U stanju sam da govorim o korisnim idiotima zato što govorim (i) o sebi, o svom iskustvo iz perioda rušenja Miloševića kada smo jednu lošu vlast nasilno proterali i zamenili drugom lošom vlasti. Oterali bandu da bi doveli bagru. I banda ima neke obrasce ponašanja, neku piramidu ovlašćenja, nekog ko se mora slušati, bagra nema ni to. Samo pljačku, otimanje i upropašćavanje.
I danas je slična situacija. Hoćemo li koruptivni sistem bande zameniti sa anarhijom bagre i ponovo upasti u istu rupu kao Petog oktobra, kada nam je važno bilo samo da ONI odu bez obzira ko će da dođe? I došli su nam razni Prodanovići, Lemajići, Vase PDV, Kolarovi, Gavrilovići, Boškovići…. Oni se, u međuvremenu, obogatiše prodajući naše fabrike, nadu i budućnost, a mi 25 godina posle, treba li opet da trčimo za svojim repom i dovedemo neke nove Prodanoviće, Lemajiće, Vase PDV i slične njima?
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Z. Ćirjaković/M. Milivojević)
