Vakcina koja cilja određenu vrstu tumora na mozgu prvi put je testirana na ljudima, a rezultati pokazuju da je bezbedna i efikasna za lečenje karcinoma.
Većina pacijenata uključenih u ispitivanje razvila je imuni odgovor na određene proteine povezane sa karcinomom, piše IFL Science.
Vakcina je razvijena kao tretman difuznih glioma, koji se šire po mozgu i zbog toga ih je teško ukloniti hirurškim putem, dok standardni tretmani poput hemoterapije i radioterapije često ne daju efekat.
Međutim, difuzni gliomi imaju jednu slabu tačku, njihove ćelije imaju tendenciju da razviju specifičnu mutaciju kod više od 70 odsto pacijenata. Ova mutacija utiče na enzim nazvan izocitrat dehidrogenaza 1 (IDH1), zbog čega menja strukturu i preobražava se u novi protein nazvan neo-epitop.
Ključno je što se ovaj mutirani IDH1 nalazi samo u gliomima i ne javlja se u zdravom tkivu, što znači da ga imuni sistem prepoznaje kao stran.
Autori studije su pokušali da razviju vakcinu kako bi pokrenuli stvaranje antitela koja mogu da otkriju i unište ovaj mutirani protein.
„Naša ideja bila je da podržimo imunološki sistem pacijenata i da koristimo vakcinu kao ciljani način upozoravanja na tumor-specifični neo-epitop“, objasnio je autor studije Majkl Platen u izjavi.
Pre sprovođenja ispitivanja, tim je već uspeo da sintetiše mutirani protein IDH1, koristeći ga za uspešno vakcinisanje miševa i zaustavljanje napredovanja tumora mutiranih IDH-1.
U časopisu „Nature“, istraživači iz Nemačkog centra za istraživanje karcinoma objašnjavaju kako su njihovu vakcinu primila 33 pacijenta sa IDH1 mutiranim gliomom, kao deo ispitivanja faze I.
Svi učesnici su primili vakcinu zajedno sa standardnim tretmanima za karcinom, a nijedan nije iskusio neželjene efekte kao rezultat svog učešća u studiji.
Imunološki odgovori indukovani vakcinom viđeni su kod 93,3 odsto pacijenata, koji su razvili veliki broj T-ćelija sa receptorima koji su specifično reagovali na mutirani IDH1. Kod mnogih učesnika, ove imunološke ćelije napale su tumore mozga.
Što je najvažnije, 84 odsto pacijenata preživelo je tri godine nakon lečenja, a 64 procenta nisu doživeli rast tumora tokom ovog perioda. Od onih koji su razvili imunološki odgovor, 82 odsto je imalo ukupan prestanak rasta tumora dve godine nakon lečenja.
Platen insistira na većim, placebo kontrolisanim ispitivanja pre nego što se donesu bilo kakvi čvrsti zaključci, iako su on i njegove kolege veoma ohrabreni ovim nalazima.
„Bezbednost i imunogenost vakcine bili su toliko ubedljivi da smo nastavili da sledimo koncept vakcine u sledećoj fazi I studije“, objasnio je Platen.
