Ovih dana protiče tačno pet godina od nemilog incidenta koji je izazvala nekadašnja načelnica Gradske uprave za obrazovanje Zorica Gašpar kada je verbalno i, gotovo, fizički nasrnula na novinarku Sremske televizije Danijelu Romandić. Da nije bilo prisebnosti kod prisutnih, verovatno bi novinarka izvukla deblji kraj od pobesnele i arogantne funkcionerke.
Milan Milivojević
U to vreme, a beše to s proleća 2012. godine, taj incident je izazvao pažnju šire javnosti, pa su o njemu pisali i beogradski mediji.
Kako je Blic naveo, novinarka je tokom napada bila sa kolegama koji izveštavaju o radu Gradske uprave u Sremskoj Mitrovici, a prethodno je, kod zamenika načelnice uprave za obrazovanje, kulturu i sport Zorice Gašpar pokušala da proveri informaciju o njenoj navodnoj ostavci , da bi umesto odgovora bila grubo napadnuta i izvređana.
Kurir, u tekstu pod naslovom „Napadnuta novinarka“ kaže da je ovaj incident osudila i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), zatraživši od tadašnjeg gradonačelnika Branislava Nedimovića da javno osudi ovaj postupak, ali i da se preduzmu i druge mere kako se slični napadi na novinare ne bi ponavljali.
Sama načelnica Gašpar negirala je krivicu i u pismenom obraćanju UNS-u navela da je novinarki „uz reči molbe i obraćajući joj se sa Vi, kazala da ne insinuira razlog njene ostavke koji je lične prirode i da o tome nema sta da joj kaže“. Ipak, kasnije je sama sebe negirala neuverljivo potvrdivši da je „njen ton, verovatno, prouzrokovan novinarkinim, bio takođe povišen, ali ne i uvredljiv“.
Nedugo posle tog nemilog događaja, Zorica Gašpar, nakon osam godina provedenih na funkciji načelnice, biva smenjena, što su mnogi iz njenog okruženja primili sa olakšanjem s obzirom da ju je pratio glas prepotentne i u dobroj meri nestručne osobe za funkciju koju je vršila.
Sličan glas Gašparku je pratio i u široj javnosti, sudeći barem po komentarima koji su izrečeni na stranicama „Kurira“, „Blica“ i drugih dnevnih novina, gde je čitaoci nazivaju „partijskim kljunom, nekompetentnom i korumpiranom, a u partiju (DSS) se učlanila samo da bi profitirala“. Čitalac koji se potpisao kao „Radnik iz kulture“ naveo je za Gašparku:
“Mi radnici iz kuture znamo najbolje njene kombinacije kao i cele garniture gradske uprave. Oslobodite Sremsku Mitrovicu partokratije ljudi sa Učiteljskog fakulteta, ima i obrazovanijih samo što nisu u strankama.”, svakako aludirajući na njenu diplomu učiteljice, nedovoljnu za vršenje funkcije koju je obavljala.
Izvesna “Jelena B” tvrdila je, takođe u komenatrima, da je grad “leglo neobrazovanih i nestručnih načelnika i direktora javnih preduzeća sa diplomom visoke škole za obrazovanje vaspitača koja je završena u periodu kada su se već uvalili u fotelje”.
U Blicu izvesni čitalac Marko napisao je:
“Gašparku ko ne zna – skupo bi je platio. Ko ju je sreo, video na poslu i oko posla… taj ne bi.”
Šta se danas – pet godina nakon nemilog incidenta – dešava sa ovim, nekad nezamenljivim kadrom lokalnog DSS-a?
Nezvanično, Zorica Gašpar je pred isključenjem iz ove stranke, zajedno sa Vasilijem Radosavljevićem (Vasom PDV – prim. aut.). Ipak, nije završila na spisku nezaposlenih poput desetina hiljada njenih sugrađana kojima je stranka čiji je ona bila funkcioner uništila preduzeća i radna mesta. Zaposlena je u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, tačnije u odeljenju za istraživanje, valorizaciju i dokumentaciju.
Šta Gašparka kao učiteljica tu radi – nejasno je!
U svakom slučaju, mnoge Mitrovčane koji su odrastali gledajući Prleta i Tihog i bili ubeđeni da su sa Gašparima završili još u prvoj epizodi serijala „Povratak otpisanih“, Zorica Gašpar, jedna od perjanica lokalnog DSS u periodu dok je ova partija terorisala grad, svojom pojavom na političkoj sceni grada ih je u najgorem obličju demantovala.
