Nedostatak principijelnosti i licemerje – preovlađujuće su karakteristike koje krase i vlast i opoziciju u tekućem sukobu koji svakodnevno gledamo po školama, fakultetima i trgovima. I u prethodnih nekoliko dana, ova navika da druge optužujemo za ono što sami radimo, ponovo se potvrdila i u slučaju maturanta mitrovačke gimnanzije Dositeja Čulića. Nenadano, ovaj tinejdžer našao se u centru pažnje lokalne varoške (Fejsbuk) javnosti nakon kratkog filma kojeg je na društvenim mrežama podelila organizacija žena SNS-a u našem gradu.
Na filmu se vidi pomenuti klinac sa prslukom na sebi na kojem je bilo napisano “Mitrovačka gimazija” te je isti apostrofiran kao autor grafita “Ćaci u školu”, u podsmešljivom tonu. Sam po sebi, film/spot je produkt sasvim legitimne političke borbe i kao takav bi prošao relativno nezapaženo u okruženju već veoma zatrovanih društvenih mreža, da nije druga strana – aktivisti opozicije, uzela u zaštitu dotičnog mangupa koji, ničim izazvan, oponaša razne belosvetske aktiviste “a la Greta Thunberg”, i počela da puca iz svih raspoloživih oružja po naprednjacima optužujući ih da su angažovali celu stranačku mašineriju zarad jednog deteta.
Ipak, s druge strane, ne možemo se ne zapitati: Ko je to dete, nesvršenog maturanta, bacio u političku vatru i ko se, svih ovih meseci, krije iza njega i njegovih školskih drugova? Kada neko ko je učenik, dete ili žena, uđe u prljavi politički ring, gde sva pravila prestaju da važe, onda i on prestaje biti to što jeste i postaje realan politički takmac, koji mora da udara i trpi udarce kao i svi drugi.
I kada profesori, kao pre neki dan ispred prostorija mitrovačkog SNS-a, stanu pred razularenu masu izmešanu od članova opozicionih stranaka i učenika, onda bi prvo trebali da se zapitaju gde su oni, kao pedagozi očito nedostojni svog poziva, pogrešili, krijući iza tog deteta svoje “zasluge” u blokiranju nastave. Zašto nisu stali svojim imenom i prezimenom iza blokade, zašto su isturili beslovesnu decu, svoje učenike, ispred sebe, skrivajući se iza njihovih leđa i tzv. plenuma.
Potpuno isto, licemerno i neprincipijelno se svi akteri sukoba ponašaju i u drugim slučajevima. Ako sve koji drugačije misle od vas nazivate “ćacijima” zbog nečije pravopisne greške, onda se nemojte sablažnjavati kad druga strana iskoristi to isto oružje u slučaju “gimazijalca” Dositeja. To što je on, kao dete i učenik, isturen u sam špic posprdavanja, zasluga je njegovih roditelja i njegovih profesora koji ga koriste za svoje ambiciozne (u slučaju roditelja) ili političke (u slučaju profesora) ciljeve.
Ne samo u ovom slučaju, licemerje je očito preovlađujuće u svakoj prilici. Odbornica lokalne skupštine koja mesecima targetira druge ljude i crta im metu na čelu, biva jako potrešena kada je ona postala lice koje treba “učiniti poznatim” iznoseći o njoj detalje iz prošlosti koje je želela da sakrije.
Isto važi i za one profesore koji se kriju iza odluka tzv. plenuma, a sprovode agendu svojih političkih stranaka podvučenih žutom bojom, i nagrađuju podobne učenike putovanjem u inostranstvo tokom blokada koje su sami izazvali. Nije li i sama pomisao na to putovanje licemerno? Da i ne pominjemo kuknjavu zbog umanjenih plata tokom meseci kad nisu radili. Bezobrazluk i bezobzirnost prema radnom narodu koji crnči u privatnom sektoru i koji, praktično, izdržava tu istu prosvetu.
I oni zdravstveni radnici koji su među najagresivnijim u sprovođenju blokada škola, a sami odlaze na svoje radno mesto u Domu zdravlja, da i ne pominjemo njihovu privatnu praksu u kojoj su aktivni “da sve puca”.
I svi se zalažu za pravnu državu i funkcionisanje institucija, a sami ih ruše svakodnevno, makar ne plaćajući porez na svoje agencije za nekretnine, zubarske ordinacije ili privatne škole jezika. Zalažu se za nezavisne medije ali samo u onoj meri u kojoj ovi podržavaju njihove ciljeve. U suprotnom, odmah su svinjformeri, bot-mediji, poziva se na obračun sa njihovim novinarima.
Da se i ne pominju, a eto hoćemo, sve one ožalošćene zbog nadstrešnice (kao da drugi nisu) koji uzrok nalaze u stranačkom zapošljavanju, lažnim diplomama i korupciji, a sami su to podržavali u vreme kad su njihove partije bile na vlasti (2000-2012). Tada im nije smetalo ni to što su ih na radna mesta “preporučivale” stranke, ljubavnici ili rođaci, što su privatni fakulteti upravo u tom periodu osnivani, što se po fabrikama pokralo i odnelo sve što može da se odvrne.
Sada ti isti traže pravnu državu i pravdu za Dositeja, gađajući jajima ulaz u prostorije SNS-a, ne shvatajući da je njihova žurka završena i da počinju da sve više liče na grupu pijanaca koja ne primećuje da je orkestar već počeo da pakuje instrumente. To se najbolje videlo u utorak uveče, pred SNS-om, kada je karikaturalna i jadna skupina od stotinak prisutnih izvodila svoje folklorne motive tipa “Ko ne skače taj je ćaci” i “Ruke su vam krvave” dok je neuporedivo više ljudi prolazilo nezainteresovano pored njih gledajući svoja posla.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Sto ne pitate profesora GimAzije s inicijalima VB? Pitajte ga zasto maloletnike gura na ulicu, dok im uzima pare da ih vodi na more na leto, u okviru svoje privatne rekreacije koju organizuje svake godine. Pitajte ga jel su to ideali za bolji sistem?