Više od 6.000 smrtnih slučajeva godišnje pripisano je zagađenju vazduha u Srbiji, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Na kvalitet saobraćaja utiču intenzivan saobraćaj, grejanje na čvrsto gorivo i industrija.
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, prethodnih godina nivo zagađenja vazduha svrstava Beograd među gradove u kojima koncentracija zagađivača više puta premašuje preporučene vrednosti, a ugroženi su još i Sremska Mitrovica, Pančevo, Užice, Kosjerić, Valjevo, Smederevo, Kraljevo, Kragujevac, Subotica i Bor.
Poslednje procene Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2020. godine pokazuju da je zagađenje vazduha odgovorno za više od sedam miliona preuranjenih smrtnih slučajeva u svetu. SZO u Srbiji ističe da zagađenje vazduha može rezultirati različitim ozbiljnim bolestima. Procene ukazuju da je u 2021. godini više od polovine preuranjenih smrti usled zagađenja vazduha bilo zbog bolesti srca i moždanog udara, dok je četvrtina umrla usled posledica bolesti pluća, uključujući i karcinom ovog organa.
Kod dece i odraslih kratkotrajna i dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu može dovesti do smanjene funkcije pluća, respiratornih infekcija i pogoršanja astme. Izlaganje trudnica zagađenom vazduhu povezano je sa nepovoljnim ishodima rođenja bebe, kao što je mala porođajna težina ili prevremeni porođaj.
– Novi dokazi ukazuju na to da zagađenje vazduha može uticati na dijabetes i neurološki razvoj dece. Od velikog značaja je stopa zagađenosti vazduha i trajanja izloženosti zagađenom vazduhu, pa i prisutnost više faktora rizika istovremeno. Zdravstveni rizik od zagađenja vazduha veći je kod ljudi koji su već bolesni,a ranjiva populacija su i deca i stariji ljudi. Članovi domaćinstava s malim primanjima i ograničenim pristupom zdravstvenoj zaštiti podložniji su štetnim efektima, jer su obično lošijeg zdravlja, izloženi su više različitim faktorima rizika i obično imaju manji „kapacitet“ za suprotstavljanje rizičnim faktorima – kažu u SZO.
Za svaki od gradova s najvećim zagađenjem treba pogledati tačne rezultate merenja koja obavlja zvanična institucija, jer samo tako može dobiti uvid u pouzdane podatke. Vazduh nije uvek zagađen, jer to nije trajno stanje, pa treba pratiti kratkoročne i dugoročne podatke, na primer broj dana u godini kada su vrednosti prevaziđene. Obično se prate određeni gasovi i sitne čestice (od 10 i 2,5 mikrona).
Onda kada postoji povećana zagađenost vazduha treba izbegavati fizičku aktivnost napolju. Preporuka je da se tada zadržavamo u stanu,a ujedno se savetuje izbegavanje pušenja cigareta u životnom prostoru.
– Zagađenost vazduha je naročito uočljiva u gradovima koji se nalaze u dolinama i kotlinama, gde nema strujanja vazduha. Vazduh nije zagađen konstantno, tako da je značajno da postoje merenja i da ljudi imaju priliku da se informišu. Treba da podsetimo na to koliko je veliki problem pušenja u Srbiji, zbog koga prema procenama umire čak od 15.000 do 20.000 ljudi godišnje, a može se znatno lakše prevenirati – kažu u SZO.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO