Zbog ZAGAĐENJA u Srbiji UMIRE 6000 ljudi godišnje! SREM među kritičnim regionima!

0
5160

Više od 6.000 smrtnih slučajeva godišnje pripisano je zagađenju vazduha u Srbiji, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Na kvalitet saobraćaja utiču intenzivan saobraćaj, grejanje na čvrsto gorivo i industrija.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, prethodnih godina nivo zagađenja vazduha svrstava Beograd među gradove u kojima koncentracija zagađivača više puta premašuje preporučene vrednosti, a ugroženi su još i Sremska Mitrovica, Pančevo, Užice, Kosjerić, Valjevo, Smederevo, Kraljevo, Kragujevac, Subotica i Bor.

Poslednje procene Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2020. godine pokazuju da je zagađenje vazduha odgovorno za više od sedam miliona preuranjenih smrtnih slučajeva u svetu. SZO u Srbiji ističe da zagađenje vazduha može rezultirati različitim ozbiljnim bolestima. Procene ukazuju da je u 2021. godini više od polovine preuranjenih smrti usled zagađenja vazduha bilo zbog bolesti srca i moždanog udara, dok je četvrtina umrla usled posledica bolesti pluća, uključujući i karcinom ovog organa.

Kod dece i odraslih kratkotrajna i dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu može dovesti do smanjene funkcije pluća, respiratornih infekcija i pogoršanja astme. Izlaganje trudnica zagađenom vazduhu povezano je sa nepovoljnim ishodima rođenja bebe, kao što je mala porođajna težina ili prevremeni porođaj.

Novi dokazi ukazuju na to da zagađenje vazduha može uticati na dijabetes i neurološki razvoj dece. Od velikog značaja je stopa zagađenosti vazduha i trajanja izloženosti zagađenom vazduhu, pa i prisutnost više faktora rizika istovremeno. Zdravstveni rizik od zagađenja vazduha veći je kod ljudi koji su već bolesni,a ranjiva populacija su i deca i stariji ljudi. Članovi domaćinstava s malim primanjima i ograničenim pristupom zdravstvenoj zaštiti podložniji su štetnim efektima, jer su obično lošijeg zdravlja, izloženi su više različitim faktorima rizika i obično imaju manji „kapacitet“ za suprotstavljanje rizičnim faktorima – kažu u SZO.

Za svaki od gradova s najvećim zagađenjem treba pogledati tačne rezultate merenja koja obavlja zvanična institucija, jer samo tako može dobiti uvid u pouzdane podatke. Vazduh nije uvek zagađen, jer to nije trajno stanje, pa treba pratiti kratkoročne i dugoročne podatke, na primer broj dana u godini kada su vrednosti prevaziđene. Obično se prate određeni gasovi i sitne čestice (od 10 i 2,5 mikrona).

Onda kada postoji povećana zagađenost vazduha treba izbegavati fizičku aktivnost napolju. Preporuka je da se tada zadržavamo u stanu,a ujedno se savetuje izbegavanje pušenja cigareta u životnom prostoru.

Zagađenost vazduha je naročito uočljiva u gradovima koji se nalaze u dolinama i kotlinama, gde nema strujanja vazduha. Vazduh nije zagađen konstantno, tako da je značajno da postoje merenja i da ljudi imaju priliku da se informišu. Treba da podsetimo na to koliko je veliki problem pušenja u Srbiji, zbog koga prema procenama umire čak od 15.000 do 20.000 ljudi godišnje, a može se znatno lakše prevenirati – kažu u SZO. 

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here