Sremskomitrovački portal

„ŽIVE SU IH SPALILI, OSTALA MI JE SAMO MAJČINA CIPELA“: Nadi su Hrvati ubili oba roditelja!

Roditelji Nade Bodiroge se već 29 godina vode kao nestali nakon akcije „Oluja“ koja je počela 4. avgusta. Prema izveštaju Hrvatskog helsinškog odbora, Teodor i Danica Samardžija živi su bačeni u plamen svoje kuće u selu Slavsko Polje na Kordunu, a koju su zapalili pripadnici hrvatske vojske. 

Od 7. avgusta 1995. godine vode se kao nestali. Nada se nadala da su njeni roditelji napustili selo i da će sa izbegličkom kolonom doći u Srbiju. U to vreme je živela u Inđiji u kojoj se nalazio prihvatni centar za izbeglice. Obilazila ga je danima raspitujući se o roditeljima. Jednog dana doživela je situaciju koja joj se urezala u srce i dušu i koju nikad neće zaboraviti. 

Stigao je jedan autobus u kom su se nalazili vojnici. Prišla sam i pitala vozača da li u njemu ima nekog iz sela Slavsko Polje. Vozač je ustao, uhvatio nekog dečaka i dao mi ga u naručje govoreći da je on odatle i da su ga našli samog na glavnom putu. Dečak koji je imao oko pet godina me je čvrsto zagrlio oko vrata i počeo da me moli da ga vodim kod sebe kući pitajući me da li imam dece„, počela je razgovor Nada Bodiroga. 

Kako nam je ispričala, dok ga je držala u naručju dečak joj je ispričao da je sam i da nema nikoga. Molio ju je da ga nikad ne ostavi. 

Tu scenu i dan danas ponekad sanjam. Ispričao mi je da mu je baka umrla, da je otac bolestan i da nije želeo da ostavi baku koja je preminula a da ga je majka ostavila. Prišao mi je jedan policajac koji je dečaka uzeo od mene. Nisam mogla sebi da dođem. Sve vreme sam razmišljala o dečaku i dok sam tog dana tražila svoje roditelje. Mužu sam rekla da želim da ga dovedem kući. Našli smo ga, ali su mi objasnili da zbog velikog stresa mora da ide u bolnicu. Kad me je video počeo je da plače i vrišti. Govorio mi je: ‘Teto, što si me ostavila?’. To je takva tragedija. Njega je uzeo neki poznati grčki košarkaš i odveo ga je u Grčku„, kazala nam je sagovornica. 

Nastavila je priču o svojim roditeljima napominjujući da je verovala da su njeni roditelji živi jer je znala da se majka spakovala i da su planirali da krenu sa izbegličkom kolonom. Međutim, nije znala da je njen otac Teodor rekao da neće da napusti svoje ognjište jer je tadašnji predsednik Hrvatske kazao da su sigurni svi oni koji nisu učestvovali u ratu. 

Kazao je majci da je preživeo logor u Nemačkoj za vreme Drugog svetskog rata i da će sigurno preživeti i ovo. Ostali su u svojoj kući a na njenom pragu su doživeli stravičnu smrt samo zato što su bili Srbi. Mog oca su svi voleli. Bio je železničar, a pored naše kuće se nalazila pruga. Kad god bi prošao neki voz, svi su mu se javljali. Slagao se sa komšijama, bilo da su bili Srbi i Hrvati. Majka je bila domaćica a u selu se isticala po pravljenju kolača„, ispričala je Nada Bodiroga. 

Naša sagovornica nam je kazala da je za njihovu smrt saznala iz novina gde je pisalo da su 7. avgusta, prema izveštaju Hrvatskog helsinškog odbora, zatečeni na pragu svoje kuće i da su živi spaljeni sa njom.

Kad sam to saznala, završila sam u Urgentnom centru gde su mi dijagnostikovali multiple sklerozu, bolest koja je neizlečiva, a koju sam, verujem, dobila od stresa. Nekoliko godina sam se borila da prohodam kako bih pronašla svoje roditelje. Nakon toga sam stupila u kontakt sa zamenikom ministra za nestala lica Hrvatske Ivanom Grujićem koga sam zamolila da mi pomogne.

Ispričala sam mu saznanje koje imam i pitala da li je moguće da se izvrši ekshumacija na mom kućnom zgarištu. To je učinjeno 2010. godine. Obaveštena sam da su pronađeni delovi izgorelih kostiju i da su prebačeni na sudsku medicinu u Zagreb. Godinu dana kasnije sam obaveštena da su kosti toliko izgorele da ne može da se uradi identifikacija„, objasnila nam je naša sagovornica. 

Kako nam je kazala, kasnije je dobila informaciju da su pronađeni ostaci životinjskog porekla. Nada Bodiroga ne odustaje od borbe da pronađe svoje roditelje i smatra da bi oni još dugo, dugo živeli u svojoj kući da nije bilo rata tokom kog su živi spaljeni.

Kad sam jednom prilikom otišla na zgarište naše kuće, pronašla sam majčinu cipelu. To je jedino što mi je ostalo kao uspomena na njih, moje detinjstvo i dom u kom sam se rodila„, zaključila je razgovor Nada Bodiroga ćerka nestalog Teodora i Danice Samardžije.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(MONDO)

Exit mobile version