Po rečima predsednika opštine Šid Zorana Semenovića, lokalna samouprava u ovoj sremskoj varoši, trudi se da budžetska sredstva ravnomerno troši za potrebe svih građana, jer je njen cilj da život u 18 sela opštine bude jednak životu u Šidu, kao centralnom mestu opštine.
Kako kaže, zato su se u prethodnim godinama bazirali na to da u svakom mestu postoje vrtići, osnovne škole, domovi zdravlja… Kao najveći uspeh ističe to što su uspeli da obezbede pijaću vodu u Ljubi, Molovinu, Sotu, Privinoj Glavi i Bikić Dolu.
– U istim selima smo poradili i na putnoj infrastrukturi, tako da smo ih udesili da budu dostupni za život, ne bi li tako pokušali da zadržimo što više ljudi da tu i ostanu – rekao je Semenović. – Investicije u infrastrukturu ili bilo koji objekat javne namene bio bi gotovo nedostižan, bez podrške i pomoći Pokrajinske vlade i Vlade Srbije. Dobili smo sredstva gotovo na svakom konkursu na koji smo poslali projektno – tehničku dokumentaciju. Najveća podrška nam dolazi od Uprave za kapitalna uzlaganja, a istakao bih i konkurs Ministarstva za brigu o selu, jer smo za prethodnih godinu i po dana obezbedili preko 50 kuća. Ovaj projekat je izuzetno koristan, s obzirom na to da je velika zainteresovanost, a tako i zadržavamo mlade na selu.
Uradili su u Jameni put do budućeg graničnog prelaza Račinovci, dužine preko tri i po kilometra, a investicije vredne 200 miliona dinara, kao i kompletna putna infrastruktura u selu Kukujevci. U tom selu 40 godina ništa nije rađeno na infrastrukturi, a drugo je po veličini u opštini.
– Završavamo ove godine investiciju izgradnje dela Grebenskog puta na Fruškoj gori, više od pet kilometara dužine u Opštini Šid, a uloženo je više od 280 miliona dinara, zahvaljujući Upravi za kapitalna ulaganja – priča naš sagovornik. – To su samo neki od projekata koji bi samoj Opštini bili nemogući bez pomoći Pokrajine i Republike, ako znamo da Opština Šid u svom budžetu ima samo 35.000.000 dinara za redovno održavanje lokalnih puteva. Budžet za ovu godinu planiran je za oko 1.500.000.000 dinara, a pre 10 godina je bio 750.000.000. Trećina budžeta odlazi na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, kao i na socijalnu zaštitu i sport, pre svega održavanje omladinskog sporta.
Prošle godine su, kaže, rekonstruisali fiskulturnu salu u osnovnoj školi u Višnjićevu, a sredstava su obezbedili zajedno sa Ministarstvom lokalne samouprave. To je projekat vredan blizu 50 miliona dinara. Ove godine su inače kod istog ministarstva konkurisali i dobili 25 miliona dinara za rekonstrukciju fiskulturne sale u Bačincima, koja nije u upotrebi poslednjih 15 godina. Takođe će biti obnovljen krov, ali i cela osnovna škola. Za te namene će dodatnih 20 miliona dinara obezbediti Opština Šid.
– Pre par godina smo konkurisali i uspeli smo da budemo jedna od tri lokalne samouprave na konkursu Ministarstva prosvete, uz podršku Vlade Republike Srbije, da iz sredstava Svetske banke dobijemo novac za izgradnju novog vrtića – kazao je Semenović. – Izgradnja 1.100 kvadratnih metara objekta u osnovi je započeta u septembru prošle godine, a završetak je planiran za kraj jula, kako bi od 1. septembra stotinjak šidskih mališana krenula u savremeni i moderan objekat, urađen u skladu sa svim propisima i normama. Investicija je vredna 130.000.000 dinara. U Šidu postoje tri vrtića, ali kapaciteti nisu dovoljni, jer može da se upiše oko 400 dece, te će izgradnja novog nadomesti tu razliku. U Šidu postoje i dve osnovne škole, „Sremski front” i „Branko Radičević”. U prvoj školi je pre par godina završena prva faza radova, a u toku je završna faza odobrenja sredstava Ministarstva za javna ulaganja za izgradnju zatvorenog bazena u toj školi kroz drugu fazu radova. Završili smo i dokumentaciju za kompletnu rekonstrukciju OŠ „Branko Radičević”, a investicija je velika.
Predsednik opštine Šid kaže da se u kontinuitetu, poslednjih pet godina stalno radi na uređenju i očuvanju prostora Galerije slika „Sava Šumanović”, uz restauraciju slika koje je krase. Prošle godine je obezbeđeno četiri miliona dinara za zamenu krova na Muzeju naivne umetnosti „Ilija Bašičević Bosilj”, a urađena je i spoljna fasada. Ove godine su obezbeđena sredstva po konkursu za kompletnu zamenu stolarije.
Semenović podseća da će se ove godine proslaviti 250 godina od postojanja naselja Šid u zvaničnim spisima, a ono što mu nedostaje jeste lična zastava i grb. Ali ni to predsedniku toliko ne smeta, koliko činjenica da je Šid poznat po jednom od naših najvećih slikara Savi Šumanoviću, koji je imao najtragičniju sudbinu među našim umetnicima, a kojem nije podignut spomenik. Njegova majka je Šidu ostavila više od 450 njegovih slika, kao i kuću, sada zaveštanu u Galeriju. Semenović ističe da je cilj da ove godine urede jedan Trg i podignu spomenik Savi Šumanoviću, kakav on i zaslužuje.
– U opštini, jedino Šid ima kanalizaciju, a lokalna vlast je uspela da uđe u okvirni sporazum ekonomskog sporazuma između Srbije i Mađarske o uređenju vodovoda i kanalizacije – kaže predsednik Opštine Šid. – U toku je projektovanje prečistača za otpadne vode, kao i kanalizacije za još pet sela, to su Adaševci, Vašica, Berkasovo, Gibarac i Bačinci. Oni će se centralno naslanjati na postojeći šidski kanalizacioni sistem, sa prečistačem otpadnih voda. Preko Sekretarijata za poljoprivredu smo započeli projektovanje kanalizacije u naseljenom mestu Kukujevci, na koji će se nadovezivati Erdevik i Bingula. Prošle godine smo tek dobili gasifikaciju na nivou opštine, i tek ove godine radimo prve priključke sa „Srbijagasom”.
Kako kaže, smanjena je i stopa nezaposlenosti na oko 9,4 odsto, u odnosu na period od pre 10 godina, kada je bila 26. Na to je uticalo povećanje broja zaposlenih u uslužnom sektoru u šidskoj opštini, kao i činjenica da se pokrenuo veliki broj poljoprivrednih gazdinstava. U „Viktoriaoil“ od 250 prvobitnih radnika sada ima 380 zaposlenih, dok u „Agropapuk”, „Srem Šid” radi više od 500 ljudi.
Ipak, Semenović kaže da su od samog početka primenjivali ekološke principe prema svim fabrikantima, ili prema ljudima koji se bave određenom proizvodnjom, a koja može da naruši prirodni balans.
Fokus je od starta bio na edukaciji građana o značaju ekologije i zaštite životne sredine, s obzirom na to da je opština bogata prirodnim vrednostima. Tu protiču Bosut, Studva i Gradina, na jugu je Sava, na severu Dunav, a Fruška gora se dobrim delom proteže na toj teritoriji. Tu je i neizostavnih 20.000 hektara Bosutskih šuma. U Šidu kaže ne postoji fabrika koja je počela da posluje, a da nije ispoštovala ekološke principe, jer nisu želeli prljave tehnologije na svojoj teritoriji.
–Radi se i separacija otpada, to je projekat koji pomaže Vlada Japana. Vrlo brzo je stanovništvo prihvatilo ekološke norme. Jedini problem su divlje deponije, te se, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, radi na njihovom uklanjanju.- zaključio je Semenović.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Ivana Bakić/ FOTO: F. Bakić)