RADE FRAJTOVIĆ, nekadašnji kapiten RADNIČKOG, uspešno spojio fudbal i nekretnine

0
1787

Starije generacije sa ponosom se sećaju vremena iz osamdesetih kada su Hesnerci (stanovnici mitrovačkog predgrađa prema Laćarku) živeli za nedeljne utakmice “svog” Radničkog.  Tada je FK “Radnički” u svojim tradicionalnim crveno-belim dresovima žario i palio širom Srema kao jedan od najuspešnijih klubova.

Bila je to generacija golmana Vranića (popularnog Vrane), Jovičića, Makivića, Adamovića, Kasabašića i ostalih, dok je kapitensku traku nosio Rade Frajtović.

Treba napomenuti da je tadašnji predsednik kluba bio Varga Mihajlo, a potpredsednik Lakatoš Slobodan-Bata. Trener prvog tima, po sećanju hroničara Jovice Stevića, bio je Herceg Branko-Masak, a trener podmlatka Brnjašević Svetislav-Ciga.

O svojoj karijeri tadašnji kapiten Rade Frajtović kaže:

Počeo sam da igram fudbal u 12 godini u pionirima, a zatim i u omladinskom pogonu Srema. Nakon završetka srednje Ekonomske škole igrao sam za FK “Trgovački”, ali sam posle odsluženog vojnog roka, karijeru nastavio u FK “Radnički” za koji sam za desetak godina odigrao 180 zvaničnih utakmica. Samo jednu sezonu sam igrao za Bačince, da bi se opet vratio u Hesnu. Nažalost, karijeru sam prerano prekinuo zbog zdravstvenih razloga. U međuvremenu počeo sam i da radim u Šećerani.”

Posebnu zanimljivost predstavlja činjenica da je Frajtović stigao do kapitenske trake, u prvom redu, zahvaljujući poverenju dobijenim od starijih saigrača. Inače, nosio je na leđima broj 4, a mesto u timu na kojem je igrao definisalo se u to doba kao “zadnji vezni”.

Po svedočenju starijih ljubitelja lokalnog fudbala, Frajtović je bio poznat po tome što se “zaboravljao” na terenu, živeo je za lep potez i izvođenje slobodnih udaraca. Ipak, on sam, iz današnje perspektive, smatra da je to bila njegova velika greška i da je trebao na to da doda i razvijanje igre u odbrani. Na taj način, ubeđen je, postigao bi mnogo veće uspehe u karijeri.

Koje su mu utakmice ostale u sećanju, pitali smo ga?

Najviše sam voleo utakmice sa laćaračkim LSK-om, jer su tada te utakmice važile za lokalni večiti derbi. Tribine su bile pune, a navijanje je bilo u granicama pristojnog, bez današnjih pirotehničkih sredstava.”

Nakon završetka karijere, Frajtović po sopstvenim rečima, fudbal je igrao samo rekreativno – i to mali fudbal. U Šećerani je radio do 2004. godine, nakon čega je počeo karijeru agenta za nekretnine. Danas poseduje svoju agenciju “STIL nekretnine”, a ispunjavajući uslove iz zakona o prometu nekretnina dobio je od Ministarstva trgovine i sertifikovanu licencu za svoj rad.

Pitamo ga na kraju razgovora, šta je, po njegovom mišljenju teže, fudbal ili rad sa nekretninama?

Teže je raditi sa nekretninama zato što je reč o stresnom poslu počevši od toga da se često radi sa zahtevnim klijentima sa malo novca i previše očekivanja, neizvesnosti oko prodaje, kao i raznih, gotovo svakodnevnih, promena na tržištu. S druge strane, u vreme mog aktivnog bavljenja fudbalom nismo bili vezani za novac, uglavnom smo radili po preduzećima, pa smo mogli igrati opušteno, sa ličnim zadovoljstvom.”

Agencija “STIL nekretnine”, u kojoj smo obavili ovaj razgovor i kratko podsećanje na bezbrižne “osamdesete”,  nalazi se na na Trgu Vojvođanskih brigada, kontakt telefoni: 063-321255, 022-626025. Mi smo bili i uverili se da Rade uvek ima vremena, ne samo kad je posao u pitanju, već i za neobavezni razgovor sa dobronamernicima.

(Milan Milivojević)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here