U Muzeju Srema čuvaju se novčići jedinstveni u svetu

0
583

Zgrada Muzeja Srema biće renovirana tokom ove godine, da bi se podigla bezbednost i omogućilo izlaganje više vrednih predmeta. Muzej je u 2018. godini obišlo oko 15000 posetilaca, lane ih je bilo za 20 odsto više, a nakon renoviranja ovde očekuju da će poseta biti još veća.

Tokom posete Muzeju Srema, od kustosa i arheologa Miroslava Jesretića saznali smo da se posetioci, pored postavke opreme za vojnike i borne konje starog veka, najviše interesuju za zlatne novčiće iz rimskog doba.

Osim funcionalnih delova, kao što su sedla i uzde, koji su činili deo opreme konjanika i konja, mogu se videti i ukrasni predmeti.

Posebno vredni su nalazi dva šlema, pronađena nedaleko od Sremske Mitrovice, kod Rače, prilikom radova uz reku Savu, koja je pružila pregršt nalaza ovom muzeju, od fosilnih ostataka životinja, čamaca starih nekoliko stotina godina, do vojne opreme iz rimskog carstva.

Osim šlemova, pronađen je i metalni oklop koji je štitio vojnike prilikom borbe i koji je vremenom korodirao, ali imamo sačuvane i delove vojnih diploma, koje su vojnici u službi Rimskog carstva dobijali nakon službe zajedno sa imanjem. Vojni rok je trajao 20 godina, priča Jesretić, i jedna diploma se čuvala u Marsovom hramu u Rimu, dok je drugu istovetnu dobijao bivši vojnik- veteran.

Kada su u pitanju zlatne poluge izlivene u Sirmijumu 379. godine, u Muzeju Srema se mogu videti samo replike.

Originali se nalaze u Budimpešti, Beču, Londonu, Parizu, a zna se da su napravljene u Sirmijumu, jer imaju pečat sa zaštitnicom grada Fortunom, koja sedi na prestolu i drži rog, ali i skraćenica Sirmijuma – „sir”, pošto sav novac u Rimskom carstvu u isečku odnosno dnu, ima oznaku kovnice – kaže Jesretić.

„Da su se ljudi i u to vreme razonodili raznim društvenim igrama, govore i pronalasci žetona korišćenih pri igri, ali i kockice koje izgledaju kao i danas. Možemo videti i češljeve od životinjske kosti, kojima su žene pravile razne punđe i druge frizure i oni su bili prilog ženskih grobova pronađenih u okolini Sirmijuma“ – kaže Jesretić i dodaje da su pronađeni i medicinski instrumenti, načinjeni od bronze, sonde za čišćenje rana i igle, kao i vaga na kojoj su se merili lekovi, zatim pinceta, čiji se izgled nije ni malo promenio.

Glavni pokretač rimske države bila je vojska, jer su stalno ratovali i gubili i osvajali nove teritorije, medicina je morala biti razvijena.

„Imamo i lepše hirurške i medicinske predmete koji nisu izloženi zbog bezbednosti, kao i 33 zlatna novčića, čije replike se mogu pogledati u muzeju, dok su zlatnici sigurni u sefu“ – kaže Jesretić.

U Sirmijumu je rođeno šest rimskih careva, čiji likovi se i mogu videti na novčićima, a prikazi na novcu su realistični, kako bi njihovi podanici u to vreme mogli da ih prepoznaju.

To je bio način da običan građanin vidi kako mu car izgleda, dok su na drugoj strani razne predstave, božanstva, neki događaji, ratovi, u kojima je taj car pobedio, kao na primer car Trajan, koji je osvojio Dakiju i napravio čuveni most kod Kladova, te je to prikazano na novčiću, kao neka vrsta informacije da bi građanstvo znalo šta je car uradio“ – ističe Jesretić.

Novčići su pronađeni u ostavi 1973. godine i pripadaju periodu Konstantina Velikog i njegovih sinova, a imeju i prikaz majke Helene.

Pronađeni su skriveni u kožnoj kesi u zidu, koja se raspala kad je radnik izvadio, i iz nje su ispala 33 zlatna novčića. Kada su ih arheolozi uzeli na analizu, otkrili su četiri unikatna novčića koji nigde nisu pronađeni na celom svetu osim u Sirmijumu – ističe Jesretić i dodaje da su u pitanju male varijacije u odnosu na druge novčiće, ali prema natpisima i detaljima oni su jedinstveni.

Novčići prikazuju cara Konstantina Velikog i nisu kovani u Sirmijumu, osim jednog, koji prikazuje carevu majku Helenu.

Tako mi imamo novčiće koje nema nijedan muzej na svetu i oni se nalaze kod nas na sigurnom, a ne možemo vam reći gde tačno- kaže Jesretić.

(Maša Stakić)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here