78 godina od oslobođenja sela Jarak: EVO KAKO SU RUSI GINULI ZA SRPSKI SREM!

0
4199

Oktobra, 1944-te godine, Nemci, hrvatske ustaše i domobrani još uvek drže Sremsku ravnicu. Sremsko selo Jarak biće oslobođeno upravo 27. oktobra 1944. godine. Ipak, manje je poznato da su prve savezničke trupe ušle u Jarak dan ranije, 26. oktobra.

Rusi su se kretali po baštama, terali su kamione i vukli topove, kad su odjednom grunuli nemački topovi sa Gata i onda su morali da skrenu kroz kuće i izbiju u Dugi Šor da se tuda povuku. Posle toga kad su skrenuli na levo na sred ulice tu ispred moje kuće su ih pogodili, dva kamiona… svi su izgoreli, tri oficira, ne znam šta da kažem...“ – seća se tih događaja deda Nikola Radivojev iz Jarka kome je tada bilo svega 5 godina.

Naš poznati istoričar Radovan Srdić u svojoj knjizi JARAK U RATU I REVOLUCIJI (Novi Sad 1987.), na stranicama 403-409 piše o oslobađanju Jarka. Srdić daje detaljan opis o nemačkom planu odbrane, pominjući prvu i drugu nemačku liniju odbrane, na kanalima Jarčini i Kudošu. Srdić dalje kaže kako NOVJ nije nikako u stanju da sama probije front i da čeka na Crvenu Armiju kako bi se front probio.

Glavni heroj naše priče, zove se Vladimir Leontijević Gušta (rus. Vladimir Leontьevič Guщa, i transliteracija: Vladjimir Leontjević Gušća). Artiljerijski oficir Crvene i posle preimenovanja Sovjetske Armije. Kapetan Vladimir Gušta je 26. oktobra 1944. komandovao 1. baterijom 117. protivtenkovskog artiljerijskog ordena Kutuzova puka.

Posle artiljerijske pripreme diviziona raketnih lansera BM-13, jurišni odredi 57. armije ustremili su se na Jarčinu, među prvima, preko srušenog mosta prešli su kamioni 1-e baterije kapetana Gušte. Smrt ih je našla na kraju Dugačkog Šora, pred neprijateljskom drugom linijom odbrane. Vladimir je uspeo da se skloni u kuću pored puta, na pitanje saboraca: „Vlado, jesi ranjen?“ – Vladimir se osenio Krsnim znamenjem i mirnim glasom odgovorio: „Nisam ranjen – ubijen sam.

Prvo oslobođenje sela od strane jaračkih komunista 1943. godine.

Malo je poznato, ali je važno da se zna da je Jarak u Drugom svetskom ratu oslobađan dvaput, prvi put 1943, a tek drugi put konačno 1944. godine.

Prvo oslobađanje Jarka se vezuje za razoružavanje domobranske stanice u Jarku. Zanimljivo je da u ovom događaju nije ispaljen ni jedan metak, nego da su domobrani predali partizanima svo oružje i sav materijal, kojeg su slučajno imali mnogo više nego što im je to bilo potrebno.

Svi su izuzev komandira, živi i zdravi pušteni da odu u Mitrovicu. Slično borcima NDH ponašali su se te 1943. i Nedićevci, koji takođe bez borbe (svi živi i zdravi) predaju veću količinu oružja jaračkim komunistima. Na osnovu navoda u knjizi, 1943. godine, jarački komunisti su potpuno držali selo pod svojom kontrolom.

Selo je izdala glavna partizanka – Katica Lužajić, ona je sastavila spiskove gestapo-u u Rumi…“ – priča ubedljivo deda Dule Sanader iz Jarka. Zašto partizani nisu branili selo tog kobnog 5. oktobra ostaje da bude istraženo. Tako eto Nemci pohapsiše mnogi narod, oko 80 muškaraca i oko 40 žena, ne računajući šestoricu koje su na licu mesta pred svima obesili na centru.

Na internetu, autor ovih redova slučajno je sreo popadiju Jelenu Petrusjević iz Bresta u Belorusiji, unuku kapetana Vladimira Gušte hrabro palog za oslobođenje Jarka od Nemaca i Hrvata 1944. godine.

Od nje je saznao da je deda Vlado bio kršten i veoma pobožan čovek, o čemu sam obavestio i našeg parohijskog sveštenika, i grupu građana-seljana iz Jarka koja je pokrenula inicijativu da se kapetanu Gušti i njegovim saborcima postavi spomen ploča u Jarku.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(Petar Žutić)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here