Saga jednog trgića u Sremskoj Mitrovici, na kojem je pre nekih tridesetak godina, ako ne i više, započeta gradnja objekta koji su i stariji meštani zaboravili čemu je trebao služiti, pretvorila se u – raspravu u uređenju trga. Naime, pomenuti plac se nalazio odmah pored Muzeja Srema, a dijagonalno preko puta danas već uveliko natkrivene Carske palate (Vizitorskog centra), i bilo je logično da će se prilikom kopanja temelja naći nešto ispod, što će imati veliki arheološki značaj, a na kraju se to i desilo.
Lokalitet je nazvan Lokalitet 85, i prilikom njegov iskopavanja postalo je jasno da je u pitanju jedno od krila Carske palate, odnosno, otkriveni su ostaci jedinstvene šesnaestougaone građevine koja je služila kao Carski arhiv, a nađeni su i olovni pečati iz vremena Tetrarhije (kada je antički Sirmium bio jedna od četiri prestonice) sa slikama četiri cara. Takođe, na istom mestu je pronađena i gotička katolička katedrala koja se nalazila tu, a ne na mestu današnje, ni na mestu stare bazilike, što je bilo epohalno otkriće.
Godine su prolazile, a sankcije su uklonjene, i 21. vek je dao mogućnost da se odredi budućnost mitrovačke „Mitićeve rupe“, jer je dogovoreno da se ovde neće graditi ništa, već da će kompleks biti izložben, sa savremenom upotrebom – pretvorbom u trg gde bi se događale razne manifestacije.
Međutim, iako je pompezno najavljivan, novootvoreni Arheološki park je izazvao dosta polemike, jer je trg popločan, i nema mogućnosti da se „zaviri“ u ono što je ispod njega – nisu usvojene ideje da se trg zastakli i da se odozgo može videti šta se nalazi u sloju ispod (Sava je nanela oko 4 metara mulja na stari Sirmium, tako da se današnja Mitrovica nalazi oko na 4m višoj nadmorskoj visini nego pre).
Nije usvojeno ni još ambicioznije rešenje da se „suteren“ sa iskopinama pretvori u zonu u sastavu Muzeja Srema i da se može hodati između ruševina kao u, recimo, crkvama i katakombama Turske, Italije ili Grčke. A onda je i samo ime „arheološki park“ pomalo čudno, jer je sama namena takvog parka da se vide ostaci starijih civilizacija, i to ne samo na tabli, koja je, mora se priznati, odlično postavljena sa lepim i jasnim objašnjenima šta je ispod.
Sadašnje rešenje se sastoji od sivog behatona prošaranog šestouganim delovima od crvenog behatona, koji predstavljaju (šestougaone) stubove građevine ispod. Takođe, linije zidina građevina ispod su akcentuirane gabion-zidovima na površini, visine oko 70 cm, ali sve ovo nije opisano na tablama, tako da podseća na neku zagonetku, ili kviz posetiocima – u prvoj fazi vam ostavljamo da pogađate šta ovo rešenje znači, a kasnije ćemo postaviti znake i nagraditi tačne odgovore.
Takođe, deo prema Sportsko-rekreativnom centru „Partizan“ nije rešen, odnosno očekivani aneks Muzeja Srema nije sagrađen i pored velelepne zgrade Muzeja (nekadašnji Sudbeni stol, odnosno zgrada suda) stoji prazan prostor iz koga se vidi sportski centar i bilbordi. Isto tako, najavljeni su i radovi na rekonstrukciji dela fasade Muzeja koji gleda na ovaj bezimeni trg, ili skver, ali ne i ostalih fasada.
A da je moglo drugačije, govori i rešenje iz 2007. godine. Tada je predviđena rekonstrukcija zgrade Muzeja sa dogradnjom podrumske etaže i sa uređenjem okolnog prostora. Povod je bio potreba izvođenja ojačanja temelja i uređenja okolnog prostora, a ispod platoa (današnjeg behatoniziranog skvera) je trebalo da bude ostavljen lokalitet za razgledanje (u budućnosti možda i povezivanje sa objektom prezentacije palate).
Na platou je bio predviđen i lapidarijum u neoklasicističkom stilu sa dorskim stubovima, da potcrta identitet antičke prestonice i da se uklopi sa okolnim zgradama, sa pomičnim artefaktima sa lokaliteta, ali i uz mogućnost relociranja dela artefakata iz male zgrade Muzeja Srema gde se sada nalazi veoma bogat lapidarijum.
Iz parka bi se, pored male pozornice koja i danas služi svrsi, ali koje bi dobila veće korišćenje za izvedbe, ulazilo kroz staklenu kocku (tako projektovanu da ne konkuriše fasadi Muzeja) u podrum, uz biletarnicu i suvenirnicu do stepenica i lifta i moglo bi se proći do lokaliteta pod platoom. U podrumu su bile predviđene garderoba i knjižara, kao i pomoćne prostorije, kroz podrumsku etažu bi moglo da se prođe do istočne strane zgrade sa prostorom ispod trga gde bi bile izložene ruine spomenute gotičke katedrale i možda, u još ambicioznijoj verziji, prolaz ispod puta koji bi vodio do Vizitorskog centra Carske palate. Na gornjoj etaži trga bi bila stakla (dve piramide i tri prozora).
Projekat je dobio, uz veliku raspravu (zbog neoklasicističkog stila lapidarijuma) zeleno svetlo od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture ali iz nepoznatih razloga (moguće nedostatka sredstava?) nikad nije izveden, već 17 godina.
I na kraju, 2024. godine dobili smo, umesto spektakularnog rešenja koje bi Mitrovicu postavilo na mapu svetske turističke scene i povezalo sa “Putem rimskih careva”, dobili rešenje koje je low-cost i nadamo se, prelazno. Nadamo se da će odobreno rešenje od pre gotovo dve decenije ugledati svetlost dana i da će Grad, Pokrajina i Republika, uz pomoć fondova koji su usmereni na revitalizaciju rimskog i srednjovekovnog nasleđa, izvesti neko rešenje koje će biti komunikativnije za posetioce.
Konzervacija na ovaj način je solidno rešenje, i trgić koji je nastao nije loše rešenje, ali mi verujemo da je moguće i bolje, koje bi pokazalo svu raskoš naše istorije i bilo finansijski isplativo kroz posete turista.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Žikica Milošević/Gradnja.rs)
