Mnogo je stvari koje u životu nismo mogli da biramo. Mesto gde ćemo se roditi, roditelje ili to kako će izgledati naš život u prvim mesecima ili godinama. To su bile okolnosti koje su nam jednostavno date.
Na njih čovek ne može da utiče, ali se postavlja pitanje šta se to kasnije desi pa veliki broj ljudi nastavi život po unapred datom uputstvu, planu koji je za njih skrojio neko drugi ili su ga takvom načinu života odveli lični pogrešni zaključci. Ovakva uputstva ponekad su nametnuta direktno i to vidimo po društvima u kojima su čak i neke osnovne ljudske slobode uslovljene, pa tako ljudi nemaju pravo slobodnog izbora životnog partnera, broja dece koju žele da imaju…
U nekim naizgled civilizovanijim društvima ovakva ograničenja nisu tako transparentna. Ona se nameću najčešće tako što ukoliko se pojedinac ne pridržava zadatih mu normi preti mu opasnost apsolutne društvene izolacije, prezira i odbacivanja. Budući da su ljudi socijalna bića koja imaju potrebu za prihvatanjem i uklapanjem u društvo kome pripadaju pristanak na ovakvu vrstu pritiska negde je i očekivan.
Poštovanje društvenih normi i pravila jeste poželjan čin koji obezbeđuje socijalni mir i uređenost svakog društva, ali je za uređenje intimnog, tj ličnog sveta svake osobe autentičnost ono što je najbitnije.
Ukoliko u tom intimnom, tj ličnom svetu dozvolimo da drugi ljudi odlučuju o tome kako ćemo se ponašati i kojim ciljevima ćemo težiti vrlo lako ćemo dovesti do delimičnog ili potpunog gubitka sebe. Najčešće dozvolu da upravljaju njihovim životima ljudi daju osobama iz svog okruženja koje su autoritativne i u svojim zahtevima agresivne, bez obraćanja pažnje na to šta su prave potrebe osobe kojoj komanduju.
Biti autentičan zapravo znači biti svoj, biti jedinstven po uzoru na samog sebe. Kada je osoba autentična ona ima sopstveni sistem vrednosti, zna šta želi, koje ciljeve postavlja i kako do njih dolazi. To nikako ne znači napuštanje svih normi društva kome pripadamo.
Autentičnost podrazumeva da prepoznajemo koje od društvenih normi i u kojoj meri su u skladu sa našom pravom prirodom i onim čemu iskonski težimo. Kada sebi dozvolimo da smo autentični sa sobom dozvolićemo sebi da budemo ono što jesmo, bez većih problema ćemo izražavati svoje mišljenje čak i onda kada se drugi sanjim ne slažu, prihvataćemo ili odbaciti kritiku kada je ona neprimerena i nećemo zbog toga imati strah od odbacivanja i neprihvatanja.
Ukoliko se vratimo sebi shvatićemo da to nikako ne znači da moramo biti idealni i besprekorni u svojim dostignućima. Taj novi uvid može doneti i spoznaju da smo sebi dobri baš takvi kakvi jesmo. Vraćajući se sebi možda po prvi put čujemo onaj unutrašnji glas koji daje jasne upute šta i kako je najbolje po nas. Ne treba ga ignorisati jer to je odjek prave prirode našeg bića.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120
