Poznato je da su mnoge istorijske ličnosti potekle iz Mitrovice, ali i poznate ličnosti našeg vremena. Jedan od njih je i glumac Boris Pingović sa kojim smo popričali o Mitrovici i njegovim uspomenema, kojih se vrlo rado prisetio.
Sremska Mitrovica je moj rodni grad i za nju me vežu najpre dragi ljudi i uspomene, a to je ono najskuplje. To su duboki emotivni koreni preko kojih se napajaš čitavog života, bez obzira gde ga živis.
Kako je bilo odrastati u jednom od najstarijih gradova u Srbiji?
Zaista je bila privilegija provesti detinjstvo i ranu mladost u Mitrovici tih godina. Bio je to živ i dinamičan grad sa bogatom ponudom raznovrsnih kulturnih i zabavnih sadržaja, što je veoma važno za mlade ljude koji tek formiraju svoje estetske i kulturološke nazore. Pri tadašnjem Domu omladine na čijem čelu je bio, sada nažalost pokojni Dušan Ercegovac, funkcionisala je jaka amaterska scena. Svako je mogao da se pronađe u nekoj od oblasti koja ga zanima, bilo to slikanje, poezija, folklor ili pak rock ’n roll… O svemu se podjednako vodilo računa i radilo se vrlo kvalitetno. Ja sam bio član recitatorskog studija „Kaliopa“, koji je vodila Spomenka Lazić. To su bili divni dani koji su me odredili za čitav život.
Koliko se Mitrovica promenila od vremena kada ste tamo odrastali do danas?
Vremena su se mnogo promenila, pa samim tim i grad. Ne kažem ovo da bih lamentirao nad svojom ranom mladošću, već da bih pokušao da što tačnije odgovorim na pitanje. Sada, da li je to promena na bolje ili gore, nisam siguran da mogu da dokučim. Možda bi mom sedamnaestogodišnjem sestriću Mitrovica, u kojoj smo njegovi mama, tata i ja odrastali bila ,,teški smor ” od grada. Ipak, mislim da je mogućnost izbora veoma važna, a mislim da smo ga mi imali značajno više.
Gde ste najčešće izlazili i provodili vreme?
Na savskom keju sa društvom uz gitaru i piće. Diskoteke nas nisu preterano zanimale. One koji su izlazili tamo zvali smo „šminkeri“. Tada je svaki bitan bend iz bivše Jugoslavije gostovao u Mitrovici. Te koncerte nismo propuštali. Rasli smo u fazonu rock ‘n rolla, space invadersa, puck mana, spectruma , commodora i sva četiri godišnja doba koja smo mogli da razlikujemo.
Da li danas uspete da odete ponekad tamo?
Ooh, da i te kako. Kad god mogu. Čak mislim da sada kada ne živim tamo tačnije mogu da sagledam koliko je to lep i ugodan grad. Sve je na dohvat ruke i po meri čoveka. Meni je srećom moja Mitrovica ,,na dohvat ruke” jer živim na Novom Beogradu pa mi treba samo 40-tak minuta lagane vožnje do nje.
Šta po Vašem mišljenju Sremska Mitrovica danas može da ponudi mladima, kako turistički tako i za život?
Što se turističkih sadržaja tiče, zasigurno mnogo toga. Ne treba ni pominjati drevni Sirmium i iskopine, zatim jednu od najlepših i najsređenijih rečnih plaža, divnu baroknu arhitekturu, blizinu Fruške gore itd. Što se drugog dela pitanja tiče, ne znam jer više baš i nisam mlad, ali znam da se rodni grad nosi u srcu do kraja i da to nema veze sa godinama. Svaki grad ipak čine ljudi koji u njemu žive. Ostalo su sve, manje ili više lepe kulise.
(Neda Perišić)
Ziv ti nama bio Borise!