Ne kaže se slučajno da sve prolazi a da fudbal ostaje, jer ima magičnu moć, zbližava ljude, fascinira staro i mlado, afirmiše igrače i fudbalske poslenike.Po pravilu svaka generacija u bilo kom klubu ima svoje ambasadore: fudbalere, sudije, funkcionere…
Jedan od takvih je Mitrovčanin Branislav Nenić popularni Baja, koji je u fudbalu preko četiri decenije, kao igrač, kasnije sudija i funkcioner. I sada na fudbaleskom terenu provodi po nekoliko sati.
„Rođen sam 1962. godine u Sremskoj Mitrovici, gradu koji najviše volim i za koji bi sve na svetu dao. Fudbalom sam počeo da igram 1975. u pionirskom timu Podrinja iz Mačvanske Mitrovice, kod čuvenog trenera Dragomira Lukića Puleta, bivšeg igrača šabačke Mačve i Srema. Najpre sam počeo kao golman, a kasnije postao štoper, pa i centarfor. Fudbalski put me je vodio preko davno ugašenog mitrovačkog Poljostroja, pa Trgovačkog, da bi 1989. godine stigao u boemski Akademac (ugasio se 1990) iz Mitrovice, klub koji se voleo i gde se fudbal shvatao više kao igra nego takmičarsko nadmetanje. Fudbal sam voleo kao zabavu i druženje i zato nisam postigao više od prosečne karijere“, priseća se Nenić.
Po okončanju igračke karijere, na nagovor Save Stojčevića, položio je ispit za fudbalskog sudiju, da bi tri godine kasnije, kod čuvenog Dušana Maksimovića kao najbolji u klasi, stekao zvanje rpubličkog sudije.
„Delio sam pravdu u Vojvođanskoj ligi i smatram ostavio upečatljiv trag. Iako sam godinama bio među najbolje ocenjenim deliocima pravde u tom rangu nisam napredovao, nikog nisam imao kao zaleđinu, a bez toga nije bilo napretka. Posle 13 godina druženja sa pištaljkom, oprostio sam se 2002. godine u prijateljskoj utakmici na stadionu voljenog Srema, u utakmici sa Vojvodinom iz Novog Sada, pred 3.000 mojih sugrađana. U karijeri sam sudio ili bio pomoćnik na više od 280 utakmica širom Srema i Vojvodine, bez ijedne mrlje.“
Po logici stvari Nenić je postao delegat – kontrolor na listi Vojvođanske lige, a u matičnoj organizaciji i predsednik komisije za stvaranje i unapređenje mladih sudija, punih šest godina. Mnogi njegovi đaci prevazišli su učitelja.
„Tada je Mitrovica imala šest glavnih sudija na Srpskoj ligi i deset na Vojvođanskoj. Ostaje žal što nijedan od njih nije sudio Superligu, a mnogi su to zaslužili. Neki su zbog razočarenja napustili udruženje sudija.“
Kada je shvatio da se u sudijskoj organizaciji bori sa vetrenjačama i da je vreme da mlađi preuzmu odgovornost napustio je udruženje i posvetio se radu u Radničkom iz Sremske Mitrovice. Sa manjim odsustvima u Hesni je već punih šest godina.
Trenutno je na mestu generalnog sekretara hesnerskog kluba. Radnički je u krizi, borbi se za opstanak u Srpskoj ligi. Branislav Baja Nenić je nezamenjiv i dragocen član uprave i leva i desna ruka predsednika Lončarevića i direktora Stojkovića.
„Fudbal je za mene mnogo više od igre, svojevrsni način života.Fudbal iziskuje velika odricanja, ali bez njega ne mogu i u njemu ću ostati sve dok mu budem potreban“, poručio je Nenić.
(Jovica Stević)
