Dok se u javnosti sve više govori o zaštiti prirode, uređenju zaštićenih područja i razvoju ekoloških projekata, jedno pitanje sve glasnije postavljaju građani Šida: da li je lokalnim i državnim vlastima park prirode „Mali Bosut“ postao važniji od obilaznice koju ovaj grad čeka decenijama?
Niko razuman ne dovodi u pitanje značaj očuvanja prirode. Zaštita šuma, močvarnih staništa i biljnog i životinjskog sveta predstavlja civilizacijsku obavezu. Međutim, jednako je legitimno zapitati se da li se, pod izgovorom zaštite prostora, odlaže rešavanje jednog od najvećih komunalnih i saobraćajnih problema u Šidu. Jer dok se raspravlja o granicama zaštićenih područja, hiljade stanovnika svakodnevno slušaju tutnjavu kamiona koji prolaze kroz centar grada.
Obilaznica oko Šida godinama se pominje kao strateški projekat. Najavljivana je u različitim mandatima, spominjana u planovima i predstavljana kao neminovnost zbog položaja grada na međunarodnom putnom pravcu prema graničnom prelazu sa Hrvatskom. Rezultat svih tih obećanja danas je lako vidljiv – obilaznice nema. Sa druge strane, teretni saobraćaj nije nestao. Naprotiv, kamioni svakodnevno prolaze kroz gradske ulice, povećavaju buku, zagađenje i rizik od saobraćajnih nezgoda, dok se kolovozi ubrzano oštećuju.
Građani imaju pravo da znaju šta je prioritet. Da li je važnije obezbediti uslove za bezbedniji život nekoliko hiljada ljudi koji svakodnevno žive uz magistralni put ili se energija i administrativni kapaciteti usmeravaju na projekte koji, iako značajni, ne rešavaju probleme sa kojima se stanovnici suočavaju svakoga dana?
Nije sporno da prirodu treba čuvati. Sporno je ako zaštita prostora postane razlog zbog kojeg se odlažu infrastrukturni projekti od opšteg interesa ili ako se stiče utisak da se o njima više i ne razmišlja ozbiljno. Gradovi širom Srbije poslednjih godina dobili su nove obilaznice, brze saobraćajnice ili rekonstrukcije ključnih puteva. Šid, uprkos svom značaju kao pogranična opština i važna tranzitna tačka, i dalje čeka projekat koji bi rasteretio centar grada.
Svaki novi dan bez obilaznice znači još stotine kamiona kroz gradske ulice, još više izduvnih gasova, više buke i manje bezbednosti za pešake, bicikliste i decu. Umesto novih obećanja, građani očekuju jasne odgovore. Da li postoji definisana trasa? Da li su rešeni imovinsko-pravni odnosi? Kada će početi radovi? I, možda najvažnije – da li izgradnja obilaznice uopšte ostaje prioritet?
Jer nijedan park prirode, ma koliko bio vredan zaštite, ne može rešiti problem svakodnevnog tranzita teških kamiona kroz centar grada. Očuvanje prirode i izgradnja moderne saobraćajne infrastrukture ne bi smeli da budu suprotstavljeni ciljevi. Ozbiljna politika mora biti sposobna da zaštiti prirodna bogatstva, ali i da građanima obezbedi bezbednije ulice i kvalitetniji život.
Sve dok se to ne dogodi, pitanje će ostati otvoreno: da li je Šidu danas važniji Park prirode „Mali Bosut“ od obilaznice koju njegovi stanovnici čekaju već decenijama?
(M. Milivojević)
