Dijaspora – najveći investitor u Srbiji!

0
287

Dijaspora je najveći investitor u Srbiji. To potvrđuju i podaci Narodne banke prema kojim je u proteklih deset godina priliv stranih direktnih investicija bio 31,4 milijardi evra, dok je onaj od doznaka naših ljudi koji žive u inostranstvu iznosio 34,9 milijardi evra. Priliv iz dijaspore iz godine u godinu se povećava, a izuzetak je bila jedino pandemijska 2020. godina, ali je u 2023. dostigao rekordni nivo od 4,5 milijardi evra. U istom periodu, gastarbajteri su rođacima poslali više od pet milijardi evra.

„Rastu priliva po osnovu stranih direktnih investicija doprinosi pre svega očuvana makroekonomska stabilnost i povoljni izgledi rasta naše ekonomije, o čemu svedoči činjenica da se one upravo u poslednjih deset godina značajno ubrzavaju i da je njihov rastući trend u Srbiji nastavljen i u uslovima povećane globalne neizvesnosti i kriza sa kojima se suočava ceo svet. To govori u prilog činjenici da je Srbija poželjna investiciona destinacija i da su strani investitori spremni da ulažu dugoročno u Srbiju“, kažu iz Narodne banke Srbije.

Kada je reč o prilivu po osnovu doznaka, iz NBS ističu da je tradicionalno, godinama unazad, relativno stabilan priliv deviza iz inostranstva od oko osam do devet odsto bruto domaćeg proizvoda dolazi po ovom osnovu. Dodaju da su određene promene u pojedinim godinama posledica i ekonomskih dešavanja iz zemalja iz kojih dolaze, kao i da su u uslovima povišenih inflatornih pritisaka obično veći prilivi po ovom osnovu. Tokom 2023. godine priliv po osnovu doznaka iznosio je 4.997,6 miliona evra, što je na sličnom nivou kao tokom 2022. godine, kada je bio 5.028,7 miliona evra.

Na osnovu podataka o geografskoj strukturi doznaka, najviše novca šalju rođaci iz Nemačke, čak 27 odsto, na drugom mestu je Švajcarska sa učešćem od 13 odsto, dok je rodbina iz Austrije na trećem mestu sa 10 odsto. Slede Francuska sa šest i Hrvatska sa pet odsto. Docent Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da visoke doznake iz inostranstva, odnosno novac koji ljudi šalju u svoje zemlje porekla iz inostranstva, imaju nekoliko dobrih i loših strana. S jedne strane podstiču ekonomiju i smanjuju siromaštvo, a sa druge može biti problematična prevelika zavisnost od doznaka, kao i nestabilnost, ali i mogućnost zloupotrebe.

Visoke doznake mogu biti značajan izvor prihoda za zemlju koja prima novac, jer on može doprineti ekonomskom rastu, posebno u zemljama koje se oslanjaju na doznake kao značajan izvor prihoda. One mogu poboljšati životni standard primalaca i njihovih porodica, posebno ako su namenjene za osnovne potrebe kao što su hrana, zdravstvena zaštita i obrazovanje i time doprinose smanjenju siromaštva. Doznake mogu pomoći i u smanjenju zavisnosti od jednog izvora prihoda, što može doprineti većoj ekonomskoj stabilnosti zemlje„, objašnjava Mijušković.

On napominje da prevelika zavisnost od doznaka može biti problematična, jer može doprineti slabljenju domaće privrede „ako doznake postanu glavni izvor prihoda za mnoge ljude, to može smanjiti motivaciju za razvoj domaće privrede i zapošljavanje“.

Doznake iz inostranstva zavise od ekonomske situacije u zemljama iz kojih dolaze. Ekonomske krize ili političke promene u tim zemljama mogu dovesti do smanjenja doznaka, što može imati negativne posledice po ekonomiju zemlje koja prima novac. Tu je i mogućnost zloupotrebe, jer postoji rizik da doznake budu korišćene za nelegalne ili neetičke svrhe, kao što su pranje novca ili finansiranje terorizma„, kaže Mijušković.

Uprkos tim potencijalnim problemima, doznake iz inostranstva po pravilu imaju značajan pozitivan uticaj na ekonomiju i životni standard ljudi u zemljama koje ih primaju, pod uslovom da se koriste na odgovoran i transparentan način, a on tvrdi da je to slučaj sa Srbijom. Doznake iz inostranstva doprinose povećanju deviznih rezervi zemlje, jer se obično primaju u stranoj valuti. Ovo, napominje Mijušković, može biti korisno za podršku stabilnosti domaće valute i za pokrivanje spoljnotrgovinskog deficita.

Novac od doznaka može biti investiran u različite sektore domaće ekonomije, što može doprineti ekonomskom rastu i razvoju. Ovaj novac može biti korišćen za finansiranje preduzetništva, infrastrukturnih projekata ili drugih inicijativa koje mogu stimulisati ekonomiju. Značajan su izvor prihoda za domaćinstva u zemlji koja ih prima, posebno za one koji su u ekonomski teškom položaju, što može pomoći u smanjenju nivoa siromaštva i poboljšanju životnog standarda onih koji ih primaju„, kaže sagovornik.

Postoji određena korelacija između doznaka iz inostranstva i stranih direktnih investicija, ali ove dve vrste kapitalnih tokova imaju različite karakteristike i motive.

Dok doznake iz inostranstva obično predstavljaju lične transfere novca od pojedinaca koji rade u inostranstvu ka svojim porodicama ili domovini, strane direktne investicije obuhvataju ulaganja kompanija ili pojedinaca u stranu zemlju radi stvaranja poslovnih ili investicionih prilika. Zajedničko im je da utiču na ekonomski razvoj zemlje. Doznake mogu poslužiti kao vrsta početnog kapitala ili sredstva za lične investicije, što može doprineti razvoju biznisa i preduzetništva u zemlji„, navodi Mijušković. 

On napominje da doznake mogu poslužiti kao indirektni izvor kapitala koji podržava razvoj lokalnih preduzeća i privrede. Ono što gastarbajtere razlikuje od stranih investitora su, između ostalog i državne subvencije, koje su ulagači iz inostranstva u Srbiji obilato koristili da bi pokrenuli svoje biznise. Ekonomisti ukazuju da se novac od doznaka najvećim delom troši za održavanje standarda i potrošnju domaćinstava, a da svega jedan do tri odsto doznaka građani iskoriste za pokretanje nekog posla. Prema nezvaničnim podacima, oko 25 odsto novca iskoristi se za kupovinu nekretnina, pa to delom objašnjava i pojačanu potražnju za kupovinom stanova.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(Zlatica Radović)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here