Do leta Srbija dobija zakon o istopolnim zajednicama

0
728

Prvi korak ka legalizovanju brakova pripadnika LGBT zajednice napravilo je juče Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, objavivši polazne osnove za izradu nacrta zakona o istopolnim zajednicama. Javna rasprava trajaće do 20. februara, a najave su da bi zakon trebalo da bude usvojen u Skupštini već do leta.

Ministarka za ljudska prava i društveni dijalog Gordana Čomić kaže za “Blic” da bi predlog zakona trebalo da se nađe u Skupštini do kraja prolećnog zasedanja.

  • Predlog će se naći u SKupštini Srbije do kraja prolećnog sazedanja. U petak će biti objavljene polazne osnove, na eUpravi, po Zakonu o planskom sistemu, i to je sam početak procesa – najavljuje Čomić.

Zakon o istopolnim zajednicama bio je jedan od najvećih zahteva na prethodnim paradama ponosa u Srbiji. U nacrtu koji se našao u javnosti, istopolna zajednica se definiše već u članu 2.

-Istopolna zajednica je zajednica porodičnog života dva punoletna lica istog pola koja je registrovana pred nadležnim organom javne vlasti u skladu sa odredbama ovog zakona. Izrazi koji se koriste u ovome zakonu i propisima koji se donose na temelju njega, a koji imaju rodno značenje, bez obzira na to jesu li navedeni u muškom ili ženskom rodu, obuhvataju bez diskriminacije lica ženskog i muškog pola – piše u tom članu.

Kako se sklapa istopolni brak

Pošto se u naredna tri člana govori o načelu ravnopravnosti, kao i o zabrani svakog oblika nasilja i diskriminacije, prelazi se na načine sklapanja istopolne zajednice koja se, kako stoji u članu šest, “zasniva izjavom registrovanom kod matičara voljom dva lica istog pola kojima se izražava pristanak za sklapanje istopolne zajednice u cilju ostvarivanja zajednice porodičnog života”.

Ono što je novina u odnosu na sklapanje tradicionalnog braka jeste da činu zaključenja istopolne zajednice pored matičara prisustvuje odbornik lokalne samouprave koga skupština odredi.

S druge strane, istopolna zajednica prestaje pod istovetnim uslovima kao tradicionalni brak, odnosno smrću partnera, proglašenjem nestalog partnera umrlim, poništenjem ili raskidom. Raskid partnerstva može tužbom sudu zahtevati jedan partner ili oba partnera sporazumno.

Polazne osnove nacrta zakona definišu i ona pitanja koja su istopolni partneri navodili kao najvažnije razloge za legalizovanje gej brakova, a to su: prava partnera u slučaju lišenja slobode i u toku bolničkog lečenja.

  • Partner istopolne zajednice koji je hospitalizovan ima isto pravo na posetu svog partnera kao i bračni supružnik, u skladu sa zakonom koji određuje uslove hospitalizacije – stoji u članu 26.

Imovina, penzije, nasleđivanje

Uređeno je i pitanje raspodele imovine, što je, takođe, veoma značajno za istopolne partnere.

  • Posebnu imovinu čini imovina koju je partner stekao pre zaključenja istopolne zajednice, kao i imovina koju je stekao u toku trajanja zajednice, nasleđem, poklonom ili drugim oblicima besteretnog sticanja. Svaki partner samostalno upravlja i raspolaže posebnom imovinom ako se partneri nisu drugačije dogovorili – piše u članu 33.

S druge strane, zajedničku imovinu čini imovina koju su partneri stekli radom u toku trajanja istopolne zajednice, kao i prihodi iz te imovine. U zajedničku imovinu, kako se navodi, ulaze i prihodi od posebne imovine koji su ostvareni radom partnera, kao i imovina stečena igrom na sreću, osim ako je u tu igru jedan partner ulagao posebnu imovinu.

Prema članu 36, prava partnera istopolne zajednice na zajedničkoj imovini u smislu ovog zakona upisuju se u zemljišne knjige nepokretnosti i druge odgovarajuće registre imovine na ime oba partnera kao njihova zajednička imovina sa neopredeljenim delovima.

  • Ako je u zemljišne knjige i druge odgovarajuće registre upisan kao vlasnik zajedničke imovine samo jedan partner, smatraće se kao da je upis izvršen na ime oba partnera ako do upisa nije došlo na osnovu pisanog ugovora zaključenog između partnera – navodi se u članu 36.

Prema nacrtu, partner istopolne zajednice u pravu nasleđivanja izjednačen je sa bračnim supružnikom. Takođe, regulisano je i pitanje nasleđivanja penzije.

  • U slučaju smrti osiguranika ili korisnika penzije pod članom njegove porodice osim lica utvrđenih propisima kojima se uređuje mirovinsko osiguranje smatraju se i partner istopolne zajednice… – navodi se u nacrtu zakona.

Pomoćnik u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Boris Milićević ističe za “Blic” da je objavljivanje polaznih osnova dokaz da, napokon, postoji politička volja da se taj zakon donese.

  • Donošenjem ovog zakona rešiće se najvažnija pitanja za jedan veliki broj ljudi jer se ovde ne radi samo o pripadnicima LGBT zajednice već i njihovim porodicama, prijateljima, poslovnim partnerima. Ovo je svakako dobra polazna osnova – naglašava Milićević.

Procedura i politička volja

Milićević kaže da svi zainteresovani mogu da učestvuju u javnim konsultacijama do 20. februara.

  • Uporedo s tim, formira se radna grupa koja će nakon 20. februara izraditi nacrt zakona koji će potom proći Vladu, odnosno sva ministarstva. Vlada će izraditi predlog zakona i proslediti ga skupštini. Pre usvajanja u skupštini predlog mora da prođe i tri skupštinska odbora: zakonodavni, za ljudska i manjinska prava i evrointegracije – objašnjava Milićević.

Kako kaže, čitav proces neće trajati dugo.

  • Ideja je da se zakon o istopolnim zajednicama donese tokom prolećnog zasedanja skupštine. To je rekla i premijerka Ana Brnabić. Mi kao zemlja članica Saveta Evrope imamo obavezu da donesemo taj zakon, samo što nemamo nikakav rok niti imamo bilo kakve uslove od EU u vezi sa sadržinom tog zakona – apostrofira Milićević.

Naš sagovornik podseća da su zemlje EU na različite načine uredile pitanje istopolnih zajednica, od vrlo labavih rešenja do izjednačavanja sa brakovima koji se zasnivaju u crkvi.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here