Veliki višegodišnji projekat Glac na lokalitetu kod Sremske Mitrovice ušao je u treću nedelju.
Podsetimo, reč je o saradnji Univerziteta u Sidneju i Arheološkog instituta u Beogradu. Projekat su podržali ovdašnje Ministarstvo kulture i informisanja i Ambasada Australije u Srbiji. Arheološki tim sa Univerziteta u Sidneju predvodi profesor Rimske istorije i arheologije na ovoj prestižnoj akademskoj ustanovi Ričard Majls, dok tim Arheološkog instituta predvodi dr Stefan Pop Lazić, s kojim smo razgovarali o značaju ovog poduhvata, ali i o stanju u našoj arheologiji.
Kako je projekat na kome radite zapravo počeo?
– Profesor Ričard Majls je dugo radio Severnu Afriku, a naša teritorija je veoma bogata kasnom antikom kojom on se bavi. Preciznije, reč je o kasnoantičkom periodu i Seobi naroda, to je vreme koje obuhvata kraj trećeg i četvrti vek. Ričard je pronašao interes na Balkanu, obratio se različitim ljudima, pored ostalih i meni. Lokalitet Glac je poznat još od kraja 19. veka. Poslednja istraživanja su bila 1994. Još tada je u sklopu projekta Sirmijum formulisano da Glac treba da se istražuje u okviru međunarodnog projekta. Čekali smo na to. Ričard i ja smo razgovarali nekoliko puta. Ukazao sam mu na to da je interes nas u Srbiji da se naši lokaliteti rade dugoročno, kvalitetno i modernim tehnologijama i da želimo konzervaciju i prezentaciju lokaliteta. On je kazao da je to interes i Sidnejskog univerziteta i da je to način na koji on radi. Prepoznali smo se i on i ja, shvatili smo da možemo zajednički da radimo, da smo bliski u razmišljanjima i kao arheolozi i kao prijatelji, onda je to išlo svojim tokom i na kraju smo stigli dotle da smo krenuli konkretno da iskopavamo.
Šta je predviđeno za prvu fazu projekta?
– Konkretno smo zamislili da se u prvoj fazi definišu veličine lokaliteta, odlike arhitekture, periodi koji se pojavljuju na lokalitetu. To se radi arheološkim metodom – iskopavanjima, onda analiziramo materijal koji je pronađen u okviru tih delova arhitekture: kako izgledaju podovi, kako izgledaju zidovi, koji materijal se nad njima nalazi, koji materijal se nalazi ispod podova te velike građevine. Na osnovu tih stvari radimo projekat prezentacije u saradnji sa zavodima za zaštitu spomenika kulture u Srbiji, u ovom slučaju konkretno sa Mitrovačkim zavodom. To je plan za iduću godinu. Ričard ima nameru da dovede studente sa Sidnejskog univerziteta u većem broju, a ja planiram studente sa Beogradskog univerziteta, da počnu i oni da sarađuju. Trenutno je tu po dvoje studenata iz Srbije i Australije. Pravimo osnovu nove arheološke škole gde bi studenti imali priliku konkretno da vide kako izgleda prava arheologija. Cilj ovog projekta između ostalog je interakcija naših mladih i mladih iz inostranstva. Mislim da naši mladi što više treba da kontaktiraju sa strancima da vide šta se dešava van naše zemlje, da vide kako njihovi vršnjaci razmišljaju. Mislim da to može da donese mnogo koristi.
Po čemu će ta škola arheologije biti specifična, koje će se nove metode primenjivati?
– Srbija je, kada su nove metode u arheologiji u pitanju, na veoma visokom nivou. Mi imamo izuzetan kvalitet. Imamo lokalitete i projekte kao što su Viminacijum, Caričin grad Justiniana prima gde se primenjuju najnovije tehnologije. Moje kolege sa tih lokaliteta pomažu mi u istraživanjima Feliks Romulijane tako da i tamo imamo primenu najnovijih tehnologija. Treba reći i to da smo na Feliks Romulijani dugo sarađivali sa Nemcima. To za nas nije ništa novo. Ono što bi trebalo da bude novo jeste pitanje Sirmijuma. To je jedan zanemaren antički lokalitet podjednako u smislu prezentacije i davanja za istraživanja i za naučna saznanja. Sirmijum je najveći rimski grad, to je jedini pravi rimski grad koji je nastao još krajem prvog veka na teritoriji Srbije i od devedesetih kreće njegovo zanemarivanje od strane različitih faktora. Upravo ovo je način da se pokaže šta sve Sirmijum ima, pa i da i izvan njega najverovatnije imamo Carsku palatu.
– Ministarstvo podržava i druge projekte u Srbiji. Nije podržan samo ovaj projekat. Na konkursu koji je bio ovog proleća izdvojena su sredstva za različite antičke lokalitete. Ono što je konkretno učinjeno u vezi sa lokalitetom Glac je da je Ministarstvo u poslednjih pola godine formulisalo strategiju razvoja u kulturi u zaštiti spomeničkog nasleđa. Primio nas je novi ministar Vladan Vukosavljević i podržao je projekat. Uočio je da to o čemu Ričard i ja govorimo ima smisla i da bi to trebalo podržati.
Da li bi ovaj projekat mogao da obezbedi Srbiji mesto na arheološkoj mapi sveta kakvo zaslužuje?
– Što se spomeničkog nasleđa tiče i projekata koji se u njoj rade i razvijaju, Srbija ima svoju poziciju. Ovo je još jedan od projekata koji je utoliko drugačiji što je mnogo veće učešće stranog novca, i to je nastavak svega onoga što se u Srbiji dešava i što moje kolege rade. Mora da se uzme u obzir da postoje Viminacijum, Caričin grad, Feliks Romulijana, Đerdapski lokaliteti, Beogradska tvrđava. Koliko znam u Vojvodini Dombo (ostaci utvrđenog samostana između Beočuna i Petrovaradina iz 13. veka) se priprema za prezentaciju. Tu su i Novosadska tvrđava i Medijana. To je sve spomeničko nasleđe koje moje kolege pokušavaju da predstave javnosti. Ono što treba da bude unapređeno jeste prezentacija Sirmijuma. U Sirmijumu imamo samo tri lokaliteta koji su predstavljeni na ispravan način, a tamo ima još nekoliko gotovih lokaliteta koje treba samo malo srediti i prezentovati ih na nov način sa dosta mašte, žara i entuzijazma da se ovaj ključni antički grad dočara javnosti.
Da li se onda negde greši u prezentaciji arheologije?
– Možda interakcija između konkretnog stručnjaka-arheologa i široke populacije treba da bude čvršća. Ima inicijativa da se mi mnogo više vidimo u javnosti. Kolega Adam Crnobrnja iz Narodnog muzeja u Beogradu u okviru Srpskog arheološkog društva je aplicirao za neke projekte. Zamišljeno je da se ide po Srbiji i da arheolozi drže predavanja objašnjavajući ljudima šta imaju u svom okruženju. O toj ideji smo Adam i ja razgovarali. Videćemo kako će to moći da se realizuje. Jaka inicijativa postoji. Inicijalno obrazovanje i informisanje ljudi radi se na različite načine, moje kolege nastoje da obuhvate sve generacije od najmlađih do najstarijih.
