Evropska unija će zabraniti izvoz vakcina

0
838

Lideri Evropske unije smatraju da treba zabraniti izvoz vakcina iz Evrope i postaviti ultimatum nepouzdanim proizvođačima, jer je u zemljama članicama do sada vakcinisano samo šest odsto stanovnika, za razliku od drugih zemalja, gde je taj procenat daleko veći.

U Velikoj Britaniji je vakcinisano 27 osoba na 100 ljudi, u SAD 20, a u Izraelu će uskoro svi biti vakcinisani protiv koronavirusa, dok je u Čileu već upotrebljeno tri miliona doza kineske, Fajzer i drugih vakcina za samo tri poslednje nedelje.

Zabranu izvoza vakcina su već uvele SAD i Velika Britanija, a zaključak lidera Italije, Francuske, Nemačke i još nekih članica EU na upravo održanom zasedanju je bio da „ako se nema kud, takođe mora da se se odustane od moralne obaveze da vakcinu dostavljaju zemljama širom sveta“, javili su mediji u EU.

U prilog ovakvom mogućem raspletu je i činjenica da ne samo da raste nezadovoljstvo građana i privrede zbog veoma sporog vakcinisanja u Uniji, već je i solidaran UN program Kovaks potpuno zakazao i tek pre tri dana je Gana prva u svetu preko tog sistema dobila simboličnih 600.000 doza vakcine protiv koronavirusa.

Najgore je što ujedno nema odbrane od širenja novih sojeva kovid-19 zaraze, što je potvrdila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, rekavši da je britanski soj stigao u praktično sve zemlje Unije, južnoafrički u petnaestak, a brazilski u sedam članica EU.

Francuski list Figaro primećuje da „Ursula fon der Lajen u takvoj situaciji uzalud pokazuje grafike prema kojima EU do juna treba da dobije blizu 600 miliona doza vakcine… jer su lideri EU vrlo sumnjičavi, ne veruju ni proizvođačima“ da će biti u stanju da povećaju proizvodnju, pošto su dosad pokazali da nisu.

Udruženje industrijalaca Italije je dramatično upozorilo da privredi EU preti kolaps koji jedino može da se spreči hitnom, masovnom vakcinacijom, vraćanjem ljudi na redovne poslove.

Veliku pažnju medija i javnosti u EU je privukla ne samo odluka Vašingtona da unapred obezbedi izgleda većinu proizvodnje upravo odobrene nove Džonson i Džonson vakcine, već i da izdvoji 1,9 hiljada milijardi dolara za oporavak privrede i građana od posledica koronavirusa, ali i za vakcine i testove.

Na iznenađenje i brigu vlada EU, ispostavilo se da su vlasnici kapitala i investitori iz Evrope počeli masovno da investiraju u američku berzu i privredu zato što smatraju da Amerika ima veće izglede za brži oporavak i privredni rast nego Evropa.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je posle samita EU nastojao da povrati nadu, naglasivši da će hitno biti preduzete sve mere kako bi se značajno povećala vakcinacija i pokrenuo fond oporavka privrede, „jer imaju i sredstva i znanje i volju“.

„Kod mene je prava propast“, rekao je češki premijer Andrej Babš kolegama na samitu i zaključak lidera EU je bio da se, imajući u vidu da se novi soj virusa širi, a vakcina je jako malo, „stroga ograničenja (putovanja i kretanja) moraju da ostanu na snazi i učini sve kako bi se nabavile vakcine“.

Više zemalja je uvelo stroge kontrole na granicama, a Belgija je jednostavno zabranila ulazak i izlazak iz zemlje, čemu se usprotivila Evropska komisija, a i sami lideri su rekli da se „promet ljudi, dobara, usluga i kapitala na jedinstvenom tržištu EU mora očuvati“.

Hitna i ogromna finansijska podrška, poput mera u SAD, je jednostavno jedino što, uz očuvanje jedinstvenog tržišta i Šengen zone zaista može biti od pomoći teško ugroženoj ekonomiji i građanima.

Međutim, stvari nikako ne idu na ruku posebno Evropskoj komisiji, koja je od samo sedam članica EU dosad dobila predloge nacionalnih planova za primanje i korišćenje sredstava iz u julu 2020. odobrenog Fonda za oporavak od pandemije u visini od 750 milijardi evra, koja bi najkasnije u aprilu trebalo da stignu privredi i građanima.

Istovremeno se u EU rasplamsala rasprava da li treba uvesti „kovid pasoše“ ili digitalno uverenje o dobijenoj vakcini, odnosno imunitetu posle preležane zaraze koronavirusom i odlučeno je da Evropska komisija do kraja marta podnese stručan predlog o tome.

Budući da je to pitanje itekako važno za funkcionisanje privrede, ustanova i života građana, razumljivo je da su zemlje koje imaju velike prihode od turizma, kao što su Grčka, Španija, Italija i Malta, najglasnije zahtevale da se što pre uvede „pasoš“ ili potvrda.

Nedoumica oko „pasoša“ je zasad velika i francuski predsednik Emanuel Makron je partnerima u EU predočio da se građaninu Unije ne može reći da mu je zabranjen ulazak u drugu članicu EU jer nema „pasoš“, već mora postojati i mogućnost da uradi test ili nešto drugo.

A i pitanje je, rekli su Makron i još neki evropski lideri, kada će i šta znati o dužini i zaštiti, delotvornosti primljenih vakcina.

Ipak, španska nacionalna aviokompanija Iberija je, ne čekajući na Brisel, već uvela „opitne pasoše“ za koronu na letovima iz Španije u neke američke gradove.

Kad se sve svede, ostalo je da se mora dobiti bitka za vakcine, utoliko pre što su, kako primećuju svi mediji i analitičari u EU, neke članice poput Mađarske, Slovačke i Austrije počele da se okreću nabavci ruske i kineske vakcine.

Ujedno je Evropska služba za suzbijanje prevara (Olaf) obelodanila da su neke članice Unije „na crno“ dobile ponude za kupovinu 900 miliona doza vakcine u vrednosti od 12,7 milijardi evra.

Španski list Periodiko ocenjuje da su „vakcine politički poraz Evropske unije“ dok više medija, poput austrijskog Standarda, navode da raspravom o „pasošu“ EU postavlja iluzorne standarde sve dok je samo manji deo stanovnika vakcinisan ili imun“.

„Druge stvari su mnogo hitnije“, navodi bečki dnevnik, „i sve snage se prvenstveno moraju usmeriti na smanjivanje zaraze, jačanje regionalnih rešenja, podsticajima privredi, i usklađivanju režima prelaska granica“.

Nije usamljena ni ocena Standarda da „strukture EU više nisu u stanju da se bore s velikim krizama“ i list postavlja pitanje ko može da izvuče Uniju iz sadašnjeg škripca.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here