Fruškogorski koridor, jedna od najkapitalnijih investicija Vlade Srbije, koja za cilj ima spajanje Novog Sada i granice sa Republikom Srpskom (BiH), preko Rume, Šapca i Loznice, napreduje prema predviđenim planovima i prema rečima zvaničnika, biće završen tokom 2026. godine, čime će se značajno olakšati saobraćaj na ovoj relaciji.
Sa ukupnom dužinom od 47,7 km, koridor je podeljen na četiri deonice i ima za cilj da poboljša regionalnu povezanost i rastereti urbanizovane površine. Pored toga, ovaj deo Vojvodine postaće jedna od žila kucavica i ekonomskog razvoja Srbije.
Koji su benefiti izgradnje Fruškogorskog koridora?
Kada se pusti u promet, saobraćajnica će povezati bitne regionalne centre unutar države, a značajno će ubrzati i poboljšati kvalitet međunarodnog transporta i veze između Srbije, Hrvatske i Rumunije. Sam koridor se nadovezuje se na već postojeći državni put IB reda broj 12 Novi Sad – Zrenjanin – granica Rumunije, sa jedne, i na deonicu autoputa i brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, sa druge strane.
Najveći efekat će ipak osetiti priroda, budući da je jedan od ciljeva izgradnje koridora bilo i izmeštanje tranzitnog saobraćaja sa površine nacionalnog parka „Fruška gora“.
Sa kojim putevima će sve biti povezan Fruškogorski koridor?
Kada se bude pustio u saobraćaj, sam koridor će spajati nekoliko žila kucavica kada se radi o putničkom i kargo transportu unutar ovog dela Srbije. Sem spomenute veze sa Rumunijom i Hrvatskom, saobraćajnice će biti povezane sa autoputem Beograd – Šid kod Novog Sada, čime će se znatno smanjiti vreme dolaska do aerodroma Nikola Tesla.
Fruškogorski koridor biće povezan i sa novim autoputem Beograd – Zrenjanin – Novi Sad sa čijom izgradnjom je počelo pre manje od mesec dana, kada je prva deonica istrasirana kod beogradskog naselja Glogonjski rit.
Kolika je dužina Fruškogorskog koridora?
Dužina samog koridora po završetku radova, iznosiće 48 kilometara, i činiće ga brza saobraćajnica sa četiri trake. Do danas, prema rečima zvaničnika izgrađeno je oko 52 posto radova na deonici.
Najzahtevniji deo izgradnje je tunel Iriški venac. čija je glavna uloga povezivanje Koridora 10 i Koridor 4, Sa radovima na probijanju tunela je započeto 2021. godine i do sada je prema rečima ministra građevinarstva u Vladi Srbije, urađeno oko 52 posto radova.
Sam tunel koji će nakon izgradnje biti najduži u Srbiji sa 3, 5 kilometara dužine, prema projektu, biće moderan i urađen po najvišim standardnima. Naime, unutar njega će se nalaziti bezbednosne niše na svakih 150 metara, kao i prolazi za pešake na svakih 290 metara. Njihova glavna svrha je bezbednost učesnika u saobraćaju, u slučaju da dođe do saobraćajnih nesreća, požara ili nekih drugih iznenadnih smetnja u saobraćaju.
Novi most na Dunavu kod Novog Sada u sklopu Koridora
Peti most na Dunavu kod Novog Sada, pored Iriškog tunela je najkapitalnija građevina na korodoru. Prema rečima zvaničnika iz ministarstva, glavni cilj ove deonice biće da rastereti saobraćaj teretni saobraćaj u centru Novog Sada. Predviđen završetak radova mosta koji povezuje Kać i Petrovaradin procenjuje se za nešto više od dve godine.
Sam most će biti dugačak 1.765 metara, od čega će preko Dunava prelaziti 505,75 metara.
Ko izvodi radove na fruškogorskom koridoru?
Projekat Fruškogorskog koridora su izradili „Koridori Srbije“, dok je izgradnja poverena kineskoj firmi koja je već angažovana na izgradnji kapitalnih saobraćajnica u našoj zemlji i regionu. Cena izgradnje iznosi 606 miliona evra , navodi se u ugovoru koji je država Srbija potpisala sa kompanijom „China Road and Bridge Construction“.
Sa završetkom Fruškogorskog koridora, beneficije će imati meštani Novog Sada, ljubitelji prirode na Fruškoj Gori, i na kraju, svi koji žive u ovom delu Srbije, budući da će sem bržeg transporta, ova deonica oživeti pomalo uspavane delove Vojvodine i na ekonomskom nivou.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Stevica Rajčetić)
