Godina velikih poskupljenja je za nama: DA LI ĆE 2024. BITI BOLJA?

0
1143

Kako je počela 2023. godina, tako je i završila – u znaku energetske krize čije posledice su dovele do pada životnog standarda građana Srbije. Na nagla i enormna poskupljenja energenata, poput nafte, gasa, struje i drugih, u velikoj meri su uticala ratna previranja u Ukrajini i obali Gaze, kao i u Crvenom moru kod Jemena.

Tektonski poremećaju u energetici doveli su do nezapamćene ekonomske krize kakva se na teritoriji Evrope ne pamti još od završetka Drugog svetskog rata.

Dodatni skok cena energenata na svetskim berzama su izazvale i sankcije zapadnih zemalja na uvoz ruske nafte i gasa i kontra mere Moskve koje podrazumevaju prekid snabdevanjem “plavim energentom” svih zemalja od kojih Rusija očekuje da ga plaćaju u rubljama i zabrana izvoza ruskog “crnog zlata” u države koje ograničavaju cenu njenog koštanja

Srbija se sa energetskim šokovima u praksi suočila još krajem 2021. godine kada zbog nedovoljnih količina uglja Elektroprivreda Srbije nije bila u stanju da proizvede dovoljno struje te je došlo do kolapsa elektroenergetskog sistema zemlje. Istovremeno, EPS se suočio sa potrebom za interventnim uvozom električne energije, i to tokom zime kada je njena cena najveća, što je u ogromnoj meri opteretilo budžet tog preduzeća i odvelo ga u dugove.

Razlog za kolaps sistema je bilo nestručno upravljanje preduzećem od strane nesposobnih kadrova, na čelu sa Miloradom Grčićem, direktorom EPS-a koji je zbog nestašice uglja i struje, interventnog uvoza električne energije i niza havarija u preduzeću bio prinuđen da podnese ostavku. Koliku je štetu EPS-u nanelo neprofesionalno partijsko upravljanje najbolje pokazuje podatak da je to preduzeće od kraja 2021. godine do aprila 2023. potrošilo preko 2 milijarde evra na uvoz energenata.

Da Srbija nije potrošila toliki novac na uvoz struje mogla je izgraditi dve velike elektrane za tu sumu. Samo u zimskoj sezoni 2021-22. naša zemlja je za uvoz prirodnog gasa i električne energije platila čak 1,65 milijardi evra. Nedostatak ta dva energenta je bio danak nestručnom upravljanju javnim preduzećima u energetskom sektoru a visoka cena struje i “plavog energenta” na tržištu posledica pandemije korona virusa i rata u Ukrajini.

Umesto da obezbedi dovoljne rezerve gasa i proizvodi dovoljne količine struje iz domaćih resursa, pa da tako nešto i zaradi u ekonomskoj krizi, Srbija je pak bila prinuđena da uvozi te energente koji su plaćani “papreno”. Danak zbog neadekvatnog upravljanja domaćim energetskim sektorom po običaju platili su potrošači. Ne samo da je novac poreskih obveznika iz budžeta korišćen za nabavku potrebnih energenata, već su povećane i sve maloprodajne cene energenata što je osiromašilo kućni budžet građana i snizio njihov kvalitet života.

Tako je struja za domaćinstva 1. decembra poskupela za 8,3 odsto, a cena gasa od jesenas povećana je za devet odsto. Naravno, obe cene su privrednici prelili u cene svojih proizvoda i usluga što je uticalo na masovni rast svih drugih cena i povećanje stope inflacije.

Povećanje cena nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu primorali su Vladu Srbije da ograniči najviše maloprodajne cene goriva i peleta kako bi tih energenata bilo dovoljno za potrebe domaćih potrošača. Ono što građani Srbije već znaju je da kalendarski kraj 2023. istovremeno neće značiti i kraj energetske krize i stalnih poskupljenja energenata ali i svih osnovnih životnih potrepština.

Izvesno je da će u 2024. godini doći do dodatnih poskupljenja i drugih energenata. Drugim rečima, građani na žalost ne mogu da se nadaju brzom kraju energetske krize u Novoj godini već samo da priželjkuju da njeni negativni efekti bar neće biti veći od onih manifestovanih tokom trajanja odlazeće.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(G. Vlaović)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here