Kada se auto-putem iz neke sremske varoši uputite ka Beogradu, odmah nakon naplatne rampe Šimanovci, kad pomislite da ste već ušli u prestonicu, sa vaše desne strane nalazi se Grmovac, zvanično zemunsko naselje, a nezvanično poslednje mesto u Sremu, pred samim Beogradom.
S druge strane gledajući, Grmovac je poslednje u nizu gradskih naselja i jedino zemunsko naselje sa surčinske strane auto-puta. Stešnjeno je između granica Zemuna i Sremskim upravnim okrugom, odnosno sa opštinom Pećinci i auto-puta, ali isključenje za Grmovac ne postoji, već se mora preko Dobanovaca.
Kada letite avionom, ubrzo po poletanju videćete isto to naselje i prepoznaćete ga lako po njegovom pravilnom obliku i ravnomerno, ali retko raspoređenim kućama… Za 300 maraka po aru svako je devedesetih mogao da kupi placeve na ovom mestu… I uzimali su ljudi po pet-šest ari, koristili lepu priliku, možda nesvesni da su otišli predaleko od „civilizacije“.
Tako su mnogi placevi ostali prazni.
Nije bila problem samo činjenica da su kupili njive, bez puteva, struje, vode i kanalizacije, već, kako kažu, zbog administrativnih peripetija imaju problem i sa uvođenjem kućnog broja, a on je uslov za priključak na najvažniju infrastrukturu. Ipak, 380 domaćinstava obitava ovde. Imaju crkvu, prodavnicu i ispostavu pošte, a do matične opštine moraju da menjaju dva prevoza.
Povezani su autobusom 606 samo sa susednim Dobanovcima, pa time sa opštinom Surčin, a do Zemuna predstoji još dug put linijom 611. Ovo mesto, zapravo, katastarski pripada Ugrinovcima, baš kao i Busije koje su nastale na sličan način.
Ipak, dok su Busije zaživele i važe za svojevrsnu „Krajinu u malom“, Grmovac su naseljavale izbeglice posle Oluje, ali i mnogi stanovnici sa juga zemlje. Danas je njihov dom sremska ravnica, uz samo granicu sa selima Šimanovci i Deč.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
