Greške su deo svakodnevice svih ljudi. Postoji izreka da ko radi, taj i greši, pa kako su ljudi u situaciji da u toku dana preduzimaju različite aktivnosti, očekivano je i da će se izvesne greške povremeno desiti.
Velika većina tih grešaka je popravljiva i njihove posledice nisu nenadoknadive, ali se svaki put kada se one dese javi i potreba da se onome koji ih je načinio ukaže na propust.
Na kritiku koja se čuje od drugih ljudi različito se reaguje što zavisi od toga kako je kritika izrečena, našta se odnosi, kao i od koga ona dolazi. Kritika koja je izrečena u formi optuživanja koje otpisuje ličnost onoga ko je počinio grešku najčešće ne nailazi na dobar prijem i može biti uvod u dublji konflikt. U ovakvoj situaciji uvek je moguće prekinuti ovakvu razmenu jednostavnim napuštanjem prostora u kome se ona dešava i tako možda prevenirati sve neprijatne posledice koje ovakva situacija donosi. Tako da koliko god da je neprijatna, kritika se može izbeći i ljudi sa tim lakše izlaze na kraj.
Medjutim, kada grešku i sami primete ljudi su skloni da se samokritikuju što nije obavezno loše jer ukoliko se odnosi na to da je osoba primetila neki svoj loš postupak ili neprimereno ponašanje, sasvim je opravdano da sebi na to ukaže i preduzme korake kako bi se to popravilo. Ovakav vid odnosa prema sebi je ispravan i ukazuje na to da osoba prihvata i ceni sebe, pa samim tim na svoje greške ne gleda kao katastrofalne i nepopravljive. Odnos prema sebi, pa samim tim i samokritika u slučaju greške nisu uvek loš potez.
Kada tokom samokritike osoba nije usmerena na procenu svog ponašanja već je kritiku usmerila na sebe kao osobu, jasno je da otpisuje sebe jer uzroke svoje greške pronalazi u svojoj ličnosti i sebe karakteriše kao nesposobnu, bezvrednu i lošu. Posledično će se ovakvim samotretmanom javiti neprijatne emocije u vidu ljutnje, besa krivice ili manje vrednosti. Sva ova neprijatna osećanja će osobu udaljiti od njenih ciljeva i sprečiti bilo kakav budući uspeh.
Samookrivljavanju dodatno doprinosi i unutrašnji samogovor kao jedan od načina samomaltretiranja koji se koristi u svrhu kritikovanja sebe. On kod nekih ljudi poprima oblik nemilosrdnog optuživanja i otpisivanja svih ličnih kvaliteta. Najčešće poprima oblik vredjanja i zanemaruje grešku kao produkt neprimerenog ponašanja u određenoj situaciji, već se bazira na osobine pojedinca koje se u ovom slučaju uvek karakterišu kao loše. Ovakvim samogovorom osoba sebi šalje poruke iz kojih najčešće zaključuje da je pogrešna i nesposobna za bilo kakve akcije.
Nadalje, pod uticajem ovakvog samotretmana, osoba postaje demotivisana za bilo kakve akcije jer tako misli da će izbeći greške, a posledično i okrutni samotretman. Na taj način upada u zamku samookrivljavanjai optuživanja koje je drže u pasivnom stanju bez inicijative za bilo kakvim napredkom.
Kako bi sebe sačuvali ovakvih situacija, važno je znati da svi ljudi greše, da kada je čovek aktivan je očekivano da ponekad i pogreši, kao i da nijedna greška nema oblik katastrofe, čak i ako se na prvi pogled učini katastrofalnom, kada se da sebi vremena i razmisli o svemu, sigurno je moguće pronaći način da se njene posledice poprave.
Samokritika koja sadrži elemente etiketiranja sebe ne može biti od pomoći jer jedina svrrha takvog odnosa je maltretiranje i nipodaštavanje sebe. Te beskorisne etikete jedino sprečava pojedinca da bilo šta preduzme i ostvari bilo kakav uspeh. Umesto takvog odnosa bolje je razmisliti i napraviti plan kako popraviti štetu koja je nastala učinjenom greškom. Takvim odnosom se osoba fokusira na promenu koju može da napravi, osvešćuje da je greška posledica neadekvatnog ponašanja, a ne činjenice da je ona sama pogrešna i beskorisna.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120
