Gotovo svim ljudima je važno da ostvare izvestan uticaj na ljude iz svog okruženja. Ne samo rečima koje upućuju drugima u komunikaciji, već i gestovima, mimikom ili telesnim stavom taj uticajje moguće ostvariti.
U porodičnim, poslovnim ili prijateljskim krugovima ljudi svakodnevno imaju određene zahteve u odnosu na druge. Najčešće davanjem dobronamernih saveta i sugestija, oni očekuju da će najlakše ostvariti promenu koju očekuju u drugome. Često ovi saveti i sugestije idu u pravcu koji bi u ponašanju, mišljenju ili osećanjima drugih doveo do promene koja je u skladu sa onim što su oni imali na umu.
Kada primete ove promene kod drugih, ljudi se nekako osete moćnije jer baš u tom uticaju prepoznaju sopstvenu važnost. Međutim, ovaj odnos nije uzročno-posledični, tj kada očekuju ostvarivanje izvesnog uticaja na druge, ne mora da znači da će se on obavezno i ostvariti jer zahtevi za promenom mogu ostati samo na nivou očekivanja, budući da svako za sebe odlučuje kako se ponaša, šta misli ili oseća.
Važno je znati da motivacija za promenom ponašanja ne može biti zahtev druge osobe jer drugi ljudi ne mogu biti uzrok bilo čijeg ponašanja, iako koliko god da je neko pobornik sopstvenih ideja, već prilikom same komunikacije izvetan uticaj drugih ljudi, gotovo da uvek postoji.
Taj uticaj može se prepoznati u onih nekoliko trenutaka kada se sluša poruka druge osobe ili posmatra njeno ponašanje, pa posledično uzme u razmatranje suština onoga što je poruka trebala da prenese jer uvek postoji mogućnost da je baš u toj poruci preneto nešto značajno za osobu kojoj je upućena. Kada se radi o onome što je osobi značajno i što visoko kotira u svom sistemu vrednosti,ona će radje podleći uticaju drugoga i dozvoliti sebi da pod tim uticajem promeni svoje ponašanje, mišljenje ili osećanje.
Što su odnosi bliži, ljudi će biti spremniji da podlegnu uticaju drugih, kao što će se pre odvažiti na iniciranje svog uticaja.
Naime, mnogo je lakše izvesno očekivanje izneti bratu, sestri, roditeljima ili drugarici, nego pretpostavljenima na poslu ili ljudima koje površno poznajemo posredstvom zajedničkih poslovnih zadataka. Ne samo da se ljudi lakše odlučuju na iznošenje svojih očekivanja u krugovima koji su im bliski, već veoma često ta očekivanja prelaze u zahteve za promenom koji mogu biti veoma izričiti i tako posledično proizvesti osećanje krivice ili stida kod onoga kome je taj zahtev upućen.
Ljudi često ne osete taj momenat kada predju granicu, ali kada se od strane te druge osobe javi povlačenje iz odnosa ili agresija, to je siguran znak da treba usporiti i možda saslušati onoga od koga se promena očekuje jer svaka osoba želi da bude autonomna i svaka neodmerena intervencija od strane drugih u smislu promene može biti kontraproduktivna.
Sa druge strane, ljudi imaju prirodnu potrebu da utiču na druge i svako se trudi da njegova mogućnost uticaja na druge bude što šira jer na taj način osoba oseća moć, ali je uvek važno ocenitit gde je granica ovakvih inicijativa i kada je zarad nekih viših ciljeva zadovoljenje ove potrebe korisno odložiti.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120
