Tiho, kako je i živela, preselila se u večnost, u sećanje i pamćenje Marija Maričić rođeno Marks, naša Tetka Marica u 91. godini života. Marija Maričić je pre svega bila Laćarkuša, Sremica i partizanka, Nemica i žrtva ustaških logora, potom Subotičanka – penzionerka, majka i baka.
Rođena je u nemačkoj porodici Marks 1935. godine u selu Laćarak pokraj Sremske Mitrovice. Kao devojčica od sedam godina, sa bratom i sestrom bila je u više logora po Sremu. Zbog oca koji je iako Nemac, bio predratni komunista i partizan, cela njena porodica pretrpela je stravičan teror, a živeli su u Sremu na području NDH – gde su harale ustaše. Ona to ocu nikada nije zamera, nego se ponosila njegovim likom i delom.
Sa ponosom je isticala kako je njena mama govorila da je bila na pravoj strani istorije i da je srećna što može da sedi sa ljudima na šoru. Marijin otac Jakob (Jaša) je još pre rata bio komunista a čim je započeo rat priključio se ilegalnom partizanskom pokretu a kada su predstavnici fašističke vlasti posumnjali u njegovu iskrenost, otišao je u partizane. Takvi slučajevi da neko nemačke narodnosti ode u partizane su bili veoma retki.
I zato je cela porodica naišla na osudu svoje zajednice. Zato je njena majka sa decom 1942 otišla u zbeg na Frušku Goru gde su uglavnom su bili Romi, Jevreji i Srbi. Tokom velike ofanzive na Frušku Goru avgusta 1942. bežeći od ustaša ona, majka brat i setra su uhapšeni kod sela Čerevića. Marija je tada, sa osam godina, prvi put bila svedok ubistva, i to joj je ostalo urezano za ceo život. Sećala se mladića koji je imao šešir i na njemu petokraku i odnosa ustaša prema njemu, seća se svih strahota i mučenja.
Iz Čerevića su je sa porodicom transportovali u Rumu, a iz Rume vozom poslali u drugi logor u Sremsku Mitrovicu, u stočnim vagonima gde se jedva moglo stajati. Preživela je izricanje smrtne kazne streljanjem, ali su uz pomoć vratara u Kostudiji uspeli da pobegnu. Marijin deda borio se u Cerskoj bici u Prvom svetskom ratu, na strani Srba – sam je preplivao Savu da im se pridruži.
Zbog Jaše će u logoru Jasenovac biti i majka i žena. Baka je iz Jasenovca određena da ode u dečiji logor u okolini Siska, da bude s tom decom dok Međunarodna organizacija Crvenog krsta nije raspustila taj logor.
Marijina familija sa majčine strane drugačije se postavila tokom rata i posebno po njihovom povratku iz logora. Mamina braća i mati živeli su u istom šoru ali uopšte nisu dolazili, kao da nisu najbliži rod. Jednom je tu baku srela u grupi žena koje su nosile vodu na obranici, ali joj ništa nije rekla. Baka je, govorila je Marija, čak okrenula glavu tad.
Kada su joj ponovo odveli jedne noći majku, Marija je ostala da brine o bratu i sestri sama u kući uz pomoć komšija Srba koji su im tajno doturali hranu. Otac Jaša je ranjen 1944. godine i umro je usled gubitka krvi u Fruškoj Gori, majka i baka su preživele rat. Završila je školovanje i zaposlila se kao učiteljica najpre u opštini Kladanj u Bosni, posle doseljenja u Suboticu radila je u školama u Maloj Bosni i u samom gradu. Po zanimanju je profesor Ruskog jezika i književnosti.
Sa drugovima i nekadašnjim borcima osnivala je odred izviđača Spartak u Subotici. Bila je udata za
kolegu učitelja Dragomira Maričića iz tog braka ima ćerku Gordanu. Marija uvek napominje da nikad nije imala problema što je bila Nemica, kao ni njena porodica. Poslednje dane je provela u Subotici, posećivala je Laćarak kada su komemorativni skupovi.
Marija je bila poslednji živi svedok Velike ofanzive na Frušku goru 1942 kao i strahota na mitrovačkom
Spomen groblju za vreme akcije Viktora Tomića. Poslednji put je govorila na obeležavanju 80 godina od zločinačke akcije Viktora Tomića na Spomen groblju u Sremskoj Mitrovici septembra 2021. godine.
Na predlog SUBNOR-a Mesne zajednice Laćarak, povodom nastupajućeg Dana borca 4. jula predsednik SUBNOR-a Srbije general-major Vidosav Kovačević je odlikovao «Medaljom borca» Mariju Maričić Marks. Medalja borca je najveće priznanje SUBNOR-a Srbije na osnovu Člana 13. Statuta SUBNOR-a Srbije. Čast da u ime predsednika SUBNOR-a Srbije uruči medalju imao je potpredsednik SUBNOR-a Srbije i predsednik SUBNOR-a AP Vojvodine Jovo Baroševčić u Subotici 1. jula 2023. godine na programu
upriličenom povodom obeležavanja «Dana borca».
Marija je preminula 13. aprila 2026. godine, a sahranjena 15. aprila na Senćanskom groblju u Subotici. Sahrani su pored porodice, prijatelja, komšija, prisustvovale i delegacije: SUBNOR-a Mesne zajednice Laćarak, SUBNOR-a grada Subotice i Odreda izviđača „Spartak“. Prisutnima se veoma potresno obratio predstavnik SUBNOR-a Mesne zajednice Laćarak i oprostio se od ove Mučenice Drugog vetskog rata u ime rodnog sela, Srema i organizacije SUBNOR-a. Na kraju je na kovčeg stavljen grume zemlje iz Laćarka.
