Jedno od najlepših i najčistijih kupališta u Srbiji, a na celom Fruškogorju svakako najlepše jezero, koje je smešteno u blizini sela Bešenovo, dvadesetak kilometara od Sremske Mitrovice i Rume, nakon navale turista postalo leglo zaraze i odlagalište otpada.
Ovo jezero koje je poznato pod nezvaničnim imenom Beli kamen ili prosto Bešenovačko jezero, svoj nastanak duguje beočinskoj cementari koja je ovde imala rudarski kop iz kojeg je izvlačena ruda lapor.
Ovo jezero je azurne boje, oivičeno belim kamenom, po kojem je i dobilo svoj naziv. Tek poneki strmi prilaz vodi podseća na dane kada je ovo jezero bilo prava planinska rupa. Nakon iskopavanja rude, cementara je prepustila prirodi da uradi ono što najbolje zna. Ružan prizor i provalija pretvoreno je u jezero, i od tada sve više ljudi dolazi ovde da pronađe mir i osveženje.
Po tvrdnjama meštana kupanje u jezeru nije bezbedno i zabranjeno je. Dno je nepredvidivo, dubine dosežu i do 57 metara, pa ipak, parking ispred velike kapije na ulazu uvek je pun. Vikendom, gužve su još veće, pa se mnogi parkiraju i par kilometara dalje, iskoristivši tako priliku da prošetaju kroz šumu i zelenilo.
Plaža koja izgleda pomalo „divlje“ ima poseban šarm i privlačnost. Vodi se može prići sa svih strana, ali samo oni najhrabriji odlaze na mesta koja nisu bar malo prilagođena ulasku u jezero.
Mnogi su prošlog vikenda rešili da okušaju sreću, pa su se uputili na pomenuto jezero. Ipak, iza njih je ostala gomila đubreta i jedna ružna slika koja će teško izbledeti.
Fotografijama na društvenim mrežama ovekovečena je jedna od naših naravi i običaja da ne čuvamo prirodu i iza sebe ostavljamo pustoš. U komentarima ljudi su bili zgroženi ovakvim prizorima, ali su konstatovali da nisu iznenađeni što se „istorija svakodnevno ponavlja„.
(SMP.online)
Koji su to plitki umovi da ne shvataju da bacanjem đubreta truju sebe i svoju decu. Juče sam šetala psa spomen grobljem i po rubnim delovima gomile smeća, a na keju, na donjim delovima gde su klupe za ležanje, katastrofa od limenki, špriceva, kesa, o maskama da ne pričam. Kada sam jednog pametnog čoveka pitala kada će nam biti bolje? Odgovorio mi je „Kada mi kao narod budemo bolji“ Dakle, nikad. Dok bi drugi narodi bili srećni da imaju ovakvo jezero ili klupe za ležanje sa predivnim pogledom na Savu, mi sve to user……