Pre dvadesetak godina Sremsku Mitrovicu bila je zahvatila neobična strast slikanja po fasadama stambenih i poslovnih zgrada. Majstorima slikarskog udruženja Esnaf nije trebalo mnogo truda da ubede tadašnju urbanističku vlast grada u smisao likovnog oplemenjivanja javnog prostora, još manje je trebalo ubeđivati poslovne ljude da finansijski podrže oslikavanje fasada a da uzvrat dobiju sićušno mesto za logo firme u kompoziciji slike.
Građane o ovome niko nije ni pitao, ali su baš oni sa najviše odobravanja prihvatili atraktivne kompozicije na velikim fasadama.
Nastalo je tako čak tridesetak slika, što je štampi bilo dovoljno da Sremsku Mitrovicu proglasi gradom murala. Dopalo se to i drugim sredinama, pa su slikari Esnafa Dragan Martinović, Goran Mitrović, Damir Savić, Željko Laušević, Milan Nešić, Ivan Canjar i drugi pozivani da svojom strašću oslikavanja fasada pelcuju i nekolicinu drugih gradova Srbije. U poodmakloj fazi njihovog entuzijazma bili su pozivani i iz inostranstva, pa su majstorski murali Esnafa nastajali i po evropskim gradovima.
Najvidljiviji efekat slikanja murala bio je postignut na raskrsnici ulica Kralja Petra Prvog i Stari šor. Tu je, u suštini ružna, stambena zgrada dobila i na severnoj i na zapadnoj fasadi murale velikog formata, praznik za oči. Na severnoj fasadi naslikan je unikatni antički eksponat, sunčani sat iz 2. veka, a na zapadnoj fasadi slikari su se poigrali, za račun velikog osiguravajućeg društva, predstavivši na muralu boginju sigurnosti koje nema u antičkoj mitologiji.
Boginju su zamislili slikari murala, čime su se neškodljivo našalili sa antičkim mitovima, a građanima priredili još jednu fasadu za gledanje. Na istoj raskrsnici, na severnoj fasadi lokalne filijale Narodne banke, naslikali su prizor sa bare Zasavice, i to ribu mrgudu koja je od svih bara i reka u Evropi izabrala baš Zasavicu.
Esnafovci su u svom entuzijazmu otišli i dalje. Povodom jubileja Galerije Lazar Vozarević u Sremskoj Mitrovici poklonili su gradu i postavili u parku ispred Galerije bistu njenog osnivača i slikara Lazara Vozarevića.
Ko zna dokle bi ovaj slikarski entuzijazam u Sremskoj Mitrovici stigao da dosovska gradska vlast pre nešto više od deset godina nije smenila slikara Dragana Martinovića, osnivača Esnafa i pokretača priče o muralima, sa mesta direktora Galerije ‘Lazar Vozarević’. Nije Martinoviću bilo stalo do fotelje, ali je njegovom smenom poslata loša poruka Esnafu i zaljubljenicima u murale. Baš tada, videvši da esnafovci nemaju političku zaštitu, tadašnja direktorka filijale Narodne banke plaća, sa računa ove ustanove, molersku firmu da prekreči atraktivni mural na temu bare Zasavica!
Slikarska „priča” o bari Zasavici i njenoj čudesnoj ribi mrgudi, koja samo ovde živi i nigde više u celoj Evropi, zamenjena je običnom sivom fasadom. Praznik za oči, slikan trajnim akrilnim bojama, nestao je presudom direktorke koja nije delila simpatije građana prema muralima.
Mitrovčani nisu mogli da veruju svojim očima, slikari Dragan Martinović i Damir Savić doživeli su ovo kulturno zlodelo kao ružan san, a direktor rezervata „Zasavica” Slobodan Simić ovaj čin nazvao je kulturnim skandalom. Kulturne vlasti opštine nisu ni pitane, a nisu se bogznakako ni potresle. Uostalom, tridesetak mitrovačkih atraktivnih murala nisu ni bili zaštićeni nekom lokalnom odlukom ili uredbom, kao što ni danas nisu.
Svojevremeno je bivši gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader izjavio, udovoljavajući jednoj inicijativi, da će se lično založiti da se negde u centru grada postavi bista višestrukom dobrovoljnom davaocu krvi Vasi Kasapskom. Pre šest godina pokrenuta je inicijativa da se u samom centru grada postavi skulptura koja predstavlja prosjaka Jusu, ali je sve zaustavljeno protivljenjem velikog dela lokalne javnosti.
Jedno udruženje se založilo da se u gradskom parku postavi bista nezaboravnom pevaču Aci Dejanoviću, a neki individualni predlozi ukazuju da grad takođe duguje adekvatan spomenik-skulpturu književniku Mirku Petroviću, glumcu Petru Kralju, arhitekti i slikaru Irini Nepokojčickoj…
I tužna sudbina mitrovačkih murala, i inicijative za postavljanje skulptura u sećanje na zaslužne građane deo su iste oblasti – umetničkog oplemenjivanja javnog prostora.
Pred urbanističkom upravom grada stoji obaveza da ovu oblast konačno uredi kriterijumima i pravilima, kako inicijative entuzijasta ne bi završavale urušene kao što je slikanje murala, kako ne bi izazivale protivljenje kao u slučaju spomenika prosjaku Jusi, kako ne bi usled ishitrenosti inicijatora pravile kulturnu štetu, a pogotovu da estetski amaterizam i dnevni ciljevi ne bi pravili štetu kulturnom nasleđu.
Bude li urbanistička uprava preduzimala uređivanje ove oblasti sa usko stručnog aspekta prostornog planiranja, bez estetske i istorijske valorizacije u kandidovanju skulptura na određenim mestima, grad neće valjano urediti ovu oblast i neće kapitalizovati svoju značajnu kulturnu prošlost i savremene vrednosti.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Dragorad Dragičević)
