Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu (BZR) je stručno lice koje pomaže poslodavcu da organizuje i sprovodi mere za bezbednost i zdravlje na radu. Drugim rečima, savetnik za bezbednost i zdravlje na radu pruža stručnu podršku u prepoznavanju rizika, primeni preventivnih mera i ispunjavanju zakonskih obaveza.
Međutim, nije svakom poslodavcu potreban upravo savetnik. U zavisnosti od delatnosti i zakonskih uslova, BZR poslove može obavljati savetnik, saradnik ili, u određenim slučajevima, sam poslodavac. Zato je važno utvrditi koji model odgovara konkretnoj firmi.
Šta je savetnik za BZR?
Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu je kvalifikovano stručno lice koje obavlja poslove iz oblasti BZR. Da bi obavljao ove poslove, mora da ispuni uslove propisane važećim zakonodavstvom, uključujući odgovarajuće obrazovanje, stručni ispit i licencu.
Njegova uloga nije ograničena na pripremu dokumentacije. Licencirani savetnik za bezbednost i zdravlje na radu učestvuje u proceni rizika, prati primenu mera zaštite i predlaže poboljšanja. Takođe sarađuje sa poslodavcem kako bi se opasnosti i štetnosti uočile na vreme, pre nego što dovedu do povrede ili drugog problema na radnom mestu.
Na taj način, savetnik za bezbednost i zdravlje na radu ima važnu preventivnu, savetodavnu i stručnu ulogu.
Kada je poslodavcu potreban savetnik za BZR?
Potreba za savetnikom ne određuje se samo prema broju zaposlenih. Ključnu ulogu ima delatnost koju poslodavac obavlja i zakonski uslovi koji se na tu delatnost primenjuju.
Važeći Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu predviđa angažovanje savetnika u određenim delatnostima sa izraženijim rizicima. Među njima su građevinarstvo, rudarstvo, prerađivačka industrija, trgovina na veliko, saobraćaj i skladištenje. Obuhvaćene su i određene delatnosti iz oblasti energetike, upravljanja otpadom, kao i zdravstvene i socijalne zaštite.
Zbog toga dve firme sa istim brojem zaposlenih ne moraju imati iste BZR obaveze. Poslodavac treba da uzme u obzir svoju delatnost, organizaciju rada i stvarne rizike na radnim mestima.
Ako postoji nedoumica da li je potreban savetnik za bezbednost i zdravlje na radu, korisno je proveriti konkretne okolnosti firme pre određivanja načina organizovanja BZR poslova.
Savetnik ili saradnik za BZR – u čemu je razlika?
Zakon pravi razliku između savetnika i saradnika za BZR. Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu mora da ima najmanje 240 ESPB bodova odgovarajućeg visokog obrazovanja, položen stručni ispit i licencu, dok konkretna oblast obrazovanja zavisi od delatnosti poslodavca.
Za većinu delatnosti to obrazovanje mora biti iz tehničko-tehnoloških ili prirodno-matematičkih nauka, dok je za zdravstvenu i socijalnu zaštitu potrebno obrazovanje iz oblasti medicinskih nauka.
Za druge delatnosti, kada poslodavac ne obavlja ove poslove sam, može biti angažovan saradnik za BZR. Za saradnika je propisan niži obrazovni prag – najmanje 180 ESPB bodova odgovarajućeg visokog obrazovanja, uz ispunjavanje ostalih zakonskih uslova.
U određenim zakonom navedenim delatnostima, poslodavac sa najviše 20 zaposlenih može sam obavljati BZR poslove, pod uslovom da položi propisani stručni ispit.
Šta radi savetnik za BZR?
Poslovi savetnika za BZR počinju procenom rizika. Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu učestvuje u postupku procene rizika i pomaže poslodavcu da odredi odgovarajuće preventivne mere. Njegov posao obuhvata i pripremu programa za obuku zaposlenih za bezbedan i zdrav rad. Pored toga, prati kako se propisane mere primenjuju u praksi i predlaže načine za unapređenje uslova rada.
Savetnik učestvuje u organizovanju preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne sredine, kao i pregleda i provera opreme za rad. Kada je potrebno, priprema uputstva za bezbedan rad i prati njihovu primenu.
Važan deo posla odnosi se i na praćenje povreda na radu, predlaganje korektivnih mera i organizovanje lekarskih pregleda zaposlenih kada za njih postoje propisani uslovi. Zato dobar savetnik za bezbednost i zdravlje na radu ne vodi samo evidencije i BZR dokumentaciju. On povezuje procenu rizika sa konkretnim preventivnim merama koje treba primeniti na radnom mestu.
Kada ima smisla angažovati stručnu BZR podršku?
Stručna BZR podrška posebno je korisna kada firma nema dovoljno internog znanja da pravilno prati i primenjuje svoje obaveze. Potreba može nastati i kada se uvede nova oprema, promeni radni proces ili otvori novo radno mesto.
Promene u poslovanju često menjaju i postojeće rizike. Tada može biti potrebno ažurirati procenu rizika, BZR dokumentaciju ili način obuke zaposlenih.
Angažovanje stručnog lica ima smisla i kada poslodavac nije siguran da li mu je potreban savetnik za bezbednost i zdravlje na radu, saradnik za BZR ili drugačiji način organizovanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
Kvalitetna podrška ne bi trebalo da se završi samo predajom dokumentacije. Cilj je da se propisane mere zaista primenjuju u svakodnevnom radu.
Kako izabrati savetnika za BZR?
Prilikom izbora savetnika prvo treba proveriti da li lice poseduje odgovarajuću licencu i stručne kvalifikacije. Zatim je važno razmotriti njegovo iskustvo u delatnosti kojom se konkretna firma bavi.
Dobar savetnik za bezbednost i zdravlje na radu treba da razume stvarne radne procese, opremu i rizike zaposlenih, a ne samo zakonske propise. Važno je i da prati promene zakonodavstva i može da pruži kontinuiranu stručnu podršku.
Zato univerzalni paket dokumentacije nije dovoljan. Kvalitetno BZR savetovanje treba da bude prilagođeno stvarnim uslovima rada i potrebama poslodavca.
