Zamislite da u zadni čas shvatate da kasnite na autobus. Žurno se oblačite i istrčavate iz stana, trkom stižete na stanicu u poslednji čas, ulazite u autobus i sedate na sedište. U tom trenutku osećate ogromno olakšanje, oslanjate glavu na naslon i duboko uzdišete.
Upravo opisana situacija predstavlja jedan primer stresne situacije i adekvatne stresne reakcije organizma na nju jer u momentu kada ste shvatili da kasnite, sve vaše odbrambene snage su iz stanja pripravnosti prešle u aktivnu odbranu, srce je počelo ubrzano da kuca, počeli ste brzo da dišete, nivo glukoze u krvi se povećao, sve u svrhu toga da mišići mogli bolje da funkcionišu i doprinesu ukupnom „spašavanju“ iz nepovoljne situacije.
Povremena, tj. akutna stresna reakcija za naš organizam je sasvim normalna jer naše telo raspolaže velikim kapacitetima za borbu sa stresom. Evoluciono smo programirani da na svaku potencijalnu opasnost koju opazimo odreagujemo „borba ili bežanje“ reakcijom. Ova akutna stresna reakcija ne može biti štetna za naš organizam jer kako raspolažemo mehanizmima koji aktiviraju sve naše odbranbene snage, isto tako posedujemo ione koji naš organizam vraćaju u stanje ravnoteže i uobičajenog načina funkcionisanja.
Međutim, kada su stresne situacije učestalije, stresna reakcija našeg organizma je produžena i vremenom ju je sve lakše inicirati, a mnogo teže zaustaviti što pravi sve veće štete za sam organizam. Tako, vremenom osoba dolazi do stanja hroničnog stresa kada sve više situacija u svom okruženju opaža kao potencijalnu opasnost protiv koje se obavezno treba boriti kako bi se preživelo. Tada ona svakodnevno doživljava visok nivo stresa koji više nije u stanju da prevlada.
Uzroci stresa mogu biti različiti. Mogu biti izazvani situacijama iz spoljnjeg okruženja. Zlostavljanje, meltretiranje, teška porodična situacija, česte fizičke povrede ili bolesti su neki od primera spoljnih uzroka. Unutrašnji su sva nerazrešena bolna sećanja iz života pojedinca koja svaki put kada osoba iznova o njima razmišlja, pokreću stresnu reakciju.
Sve navedene situacije koliko god bile teške neće ostaviti iste posledice na sve ljude. Neke osobe se rađaju sa većom otpornošću za podnošenje stresa, pa samim tim se lakše nose sa problemima u životu.
Za osobe koje nisu u grupi ljudi sa većom otpornšću, korisno je saznanje da hroničan stres može dovesti do mnoštva bolesti i patoloških stanja koja trajno oštećuju organizam.
U svrhu prevencije ovakvih stanja, važno je znati da je percepcija same situacije u kojoj se osoba nalazi veoma važna. Nije nužno svaku od njih shvatati kao negativnu i škodljivu po organizam jer neke se sa stresom svi susreću svakodnevno. Važno je i korisno znati da kada se opazi potencijalno ugrožavajuća situacija, način na koji je to iskustvo obrađeno umnogome utiče na posledice iste po organizam.
Činjenica je da postoje teško rešive situacije koje komplikuju život pojedinca, ali čak i one se mogu prevazići na način koji ne mora biti štetan po organizam i zdravlje čoveka. Iako je kapacitet za borbu pojedinca možda snižen, on ipak može pomoći u pronalaženju najadekvatnijeg rešenja, budući da je naš organizam programiran za preživljavanje, ne za odustajanje i predaju.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120
