Decenijama pred bombardovanje Srbije, tokom hladnog rata, razvijani su strateški bombarderi na obe suprostavljene strane i Varšavskog pakta na čelu sa SSSR-om i NATO-a. Američka korporacija Nortrop Graman proizvela je za potrebe američke vojske ’’nevidljivi’’ bombarder B2, sposoban da nosi konvencionalno i nuklearno naoružanje.
Karakteristke ovog bombardera nisu tajna i mogu se naći na brojnim Internet sajtovima. Prvi takav avion stavljen je u službu američkog vazduhoplovstva u decmberu 1993 i nosio je naziv ’’Duh Misurija’’ (Spirit of Missouri) AV-810 88-0329. Ovaj ’’neoborivi i nevidljivi avion’’ vredan je bio 2 milijarde dolara.
’’Duh Misurija’’ korišćen je u NATO operaciji bombardovanja Srbije 1999, i navodi se da je odgovoran za uništavanje 33% srpskih ciljeva na početku rata.
Ipak, prema beležnici oficira Vojske Jugoslavije Zoltana Danija, ovaj strateški bombarder pogođen je 20. maja sistemom ‘neva’ sa dve rakete. Oštećeni avion zauzeo je kurs ka Tuzli, ali je pao u Spačvanskim šumama. Pogodak i obaranje ovog aviona potvrđen je Raketnoj brigadi i uveden u zvanične uspehe jedinice u analizama učinka dejstva posle posle rata, tokom 1999. godine.
Prema izveštajima presretnutih komunikacija, posada je te noći tražila dozvolu za katpultiranje iz oštećenog aviona. Odeljenje za vazdušno osmatranje i javljanje VJ, zabeležilo je dnevniku tog dana ulazak dva B-2 u vazdušni prostor SRJ, koji se se legitimisali kao „Stub 1“ i „Stub 2“. Akciju je uspešno okončao samo jedan Stub.
Večernje novosti su 21.03.2015 objavile da su i sami Amerikanci posredno priznali istinu da je strateški bombarder B-2 oboren nad Srbijom. „Duh Misurija“, pojavio se u Drugoj vazdušnoj kampanji na Irak 2003. i tada je (ne)namerno slikan za globalne TV mreže. Bio je to pokušaj Pentagona da preko drugog aviona istog naziva prikriju uništenje prvog.
O čemu se radi?
Ukupno je proizvedeno 23 bombardera B2, ali je samo 12 borbeno kodirano i stavljeno u funkciju. Tako piše na zvaničnom sajtu američkog Stejt Departmenta prema izveštaju Biroa za kontrolu oružja i verifikaciju i usaglašenost od 1. aprila 2017. godine. Ostali avioni su u skladištima. Među njima su i dva aviona B2 korišćena za zemaljska ispitivanja sa oznakama AT 0999 i AT 1000.
Poznato je da se B2 sa oznakom AT 1000, od 2003, nalazi u muzeju USAF u bazi “ Rajt Peterson“, upravo onoj gde je potpisan Dejtonski sporazum. Zna se čak i da je prevezen u muzej u delovima, sa 5 do 7 letova avionima C-5 Galaxy. Onaj drugi, sa oznakom AT 0999 je nestao i o njemu nema nikakve evidencije. Smatra se da upravo taj avion upotrebljen da ’’zameni’’ Duh Misurija i uz nove motore Dženeral elektrika i korekcije, kompletiran do nivoa njegovog klona.
Prema Večernjim novostima, kada su 2001. uspostavljene prve veze između demokratskih vlasti u Srbiji i zvaničnog Vašingtona, novopostavljeni američki vojni ataše odmah je preko Generalštaba zatražio da Uprava ARJ PVO odgovori na četiri pitanja. Sva su se odnosila na obaranje strateškog bombardera B2.
Zamenik komandanta 509. američkog vinga, Stiven Li Bašen, u intervjuu za američku vazduhoplovnu štampu potvrdio je da je B-2 „Duh Misurija“, povučen iz borbenih dejstava 21. maja 1999. To je kasnije napisano i u knjizi Tomasa Vitingtina i Krisa Dejvija „B-2 Spirit units in Combat“. Na strani 43 stoji da je „Duh Misurija“ povučen posle dejstava nad Srbijom. Avion je „povučen“, iako ratna dejstva nisu bila završena i trajala su još 20 dana, sve do 10 juna.
Treći divizion 250. raketne brigade PVO ratovao je svih 78 dana. U donjem Sremu 23 puta su menjali položaje, gađani su 22 puta raketama „harm“, i uvek su uspeli da izbegnu direktni pogodak.
Pored zataškavanja pada B2 u Spačvanskim šumama, gde je uklonjen i sloj zemlje na mestu pada, hrvatski mediji aktivno su učestvovali i u propagandnoj kampanji sa ciljem devalviranja srpskih uspeha u suočavanju sa najjačim protivnikom u istoriji ratovanja.
Uprkos potvrđenom obaranju B-2, koji je zaveden u zvanične dokumente naše vojske, priču o B-2 nadležni u Srbiji nikada do kraja nisu zvanično istraživali.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(tekst/foto: Goran Matić)
