Mir, sklad, koncentracija… Joga je, tako, trening i svojevrsna filozofija života. Ona nas uči kako da se vratimo sebi, svojim potrebama i osećanjima. Koncentrišući se na svoje telo i svoje misli u stanju smo da bolje i lakše sagledamo ko smo, da spoznamo svoju pravu ličnost, da se prisetimo svega onog što smo usput zaboravili. Koje su to još dobrobiti ove drevne veštine sa Istoka?
Joga nam donosi stanje spokoja
Kada spoznamo sebe i steknemo osećaj sklada, kada uspostavimo ravnotežu sa svojim mislima i telom, onda je i osećaj spokoja u nama. A dostizanje spokoja, naročito danas u sve bržem tempu života, smatra se neverovatnim podvigom i velikom privilegijom. Joga je jedan od načina lečenja anksioznosti, jer u ludom vremenu daje sigurnost i potporu.
Podstiče nas da postanemo psihički i fizički jače individue
Telesne vežbe, ili asane, nisu jedini metod kojim se može praktikovati joga, ali su, osim pranajame (kontrole disanja) i meditacije, svakako najpoznatiji Zapadu. Osim ova tri metoda, ili vida upražnjavanja joge, prema drevnim spisima iz pera Patanđalija, postoji još pet vidova. Svaki ponaosob nas, kroz
praktikovanje istinskih duhovnih i moralnih vrednosti, uči kako da postanemo bolje i zdravije ličnosti.
Iziskujući našu stalnu budnost, joga nam tako pomaže da negujemo brižljiv odnos prema sebi i svom zdravlju. Podstiče nas da živimo u čistoti misli, da pazimo na svoje zdravlje, da cenimo ono što imamo i ne žalimo za onim što nemamo, ohrabruje nas da u životu budemo odlučni i disciplinovani, da pažljivo biramo seksualne partnere i podstiče na kontinuirano samootkriće i učenje.
Pomaže nam da steknemo osećaj potpunosti, sklada i jedinstva
Kada govorimo o tome koje su to dobrobiti joge, zanimljivo je da sama reč joga potiče od sansritske reči judž, koja u prevodu znači spojiti, sjediniti ili udružiti. Tumačenjem ovog izraza dolazimo i do definicije joge – ona je jedinstvo i sjedinjavanje tela i duha, individue i univerzuma, mikrokosmosa sa makrokosmosom, konačnog sa beskonačnim.
Joga nas uči kako da se vratimo sebi
Kombinacijom fizičkih i mentalnih aktivnosti joga nam pomaže da se usredsredimo na sebe, da spoznamo svoje granice i proširimo vidike. Fizička aktivnost je važna, ali uz nju i mentalna rekreacija. Uz jogu učimo da se zaista opustimo i budemo ono što jesmo. Jer svakim istinskim vraćanjem sebi dobijamo šansu da više cenimo svoju suštinu, celovitost i posebnost, i da zaista budemo to biće koje jesmo. U tom procesu reintegracije naše unutrašnje Ja dostiže stanje harmonije.
Uči nas kako da ponovno uspostavimo ravnotežu
Gubitak ravnoteže, unutar nas ili vani, u svakodnevnim životnim situacijama, predstavlja ogroman izvor stresa. Sve što duže plivamo u tom nesigurnom, olujnom moru sve je teže pronaći obalu na vidiku i zaplivati ka njoj. Joga je stanje uma i po jednoj drugoj definiciji ona zaustavlja uzburkane misli, uči nas kako da umirimo um i emocije. S takvim unutrašnjim mirom lakše ćemo se usredsrediti na ebe, svoje misli, i na probleme koji nas zaokupljuju. Važno je imati svoju dnevnu antistres terapiju, a možda je joga upravo idealan trenutak opuštanja i sklada za vas.
Joga stavlja akcenat na sadašnji trenutak
Čitamo o tome koliko je važno naučiti biti u sadašnjem trenutku. Ali dok Sada zaista samo i postoji, naše misli su uvek u nekoj prošlosti ili budućnosti. Za to vreme, dok misli lutaju, ljudsko telo postoji samo u
sadašnjem trenutku. Usredsređenost na sopstveno telo vraća nas u sadašnjost. Kada smo u potpunosti i samosvesno u sadašnjem trenutku, pa neka je to čak i na tren, oslobođeni smo svih prošlo-budućih briga
i svog tog tereta koji u mislima nosimo. Vrsta joge koja promoviše samosvesnost tela jeste Hata joga.
Vežbanjem samosvesnosti tela i negovanjem ovakvih sadašnjih trenutaka, vremenom, dostižemo sve duže vremenske intervale u kojima se osećamo bezbrižno i spokojno.
Koje vrste joge postoje?
Osim toga što postoji osam vidova joge (asana, jama, nijama, pranajama, pratjahara, darana, meditacija i samadi) postoji i nekoliko vrsta joge. Izložićemo vam nekoliko najpoznatijih:
Mantra joga je pogodna za osobe koje žele da pobegnu od bučne svakodnevice, jer koristi
mantru (reč, slog ili frazu) koja se ponavlja u sebi, naglas ili pevuši.
Hata joga je poznata kao joga snage i idealna je za one koji žele da poboljšaju zdravlje i kondiciju. Ona pročišćujući telo pročišćava i um, koristeći asane, pranajamu, mudre (znake rukama) i krije
(tehnike pročišćenja).
Radža joga je odlična za one koji žele da razviju kontrolu nad umom, najčešće kroz meditaciju, čime se poboljšava koncentracija i postiže jedinstvo.
Laja ili kundalini joga obuhvata određene vežbe koje deluju na čakre, veoma je snažna i ne sme se izvoditi bez pomoći sertifikovanih instruktora joge.
Već ste sigurno primetili da neke vrste joge stavljaju naglasak na fizičke, a neke na mentalne vežbe.
Kombinacijom jednih sa drugima, sigurno dosežemo do neprocenjivih dobrobiti joge. U skladu sa tim isprobajte ono što vama najviše prija, a sigurno je da ćete pronaći metod koji će izvući najbolje iz vas.
(Sara Kulić)
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
