Deca jesu nemilosrdna, nađu slabu tačku i stiskaju sve jače i jače, dok se ne napravi žulj i dok vodenast plik ne pukne prskajući oko sebe. A uzrok? Jedinica iz istorije 14-godišnjaka?
U stvari, jedinica iz vršnjačkog nasilja. Nula iz školskog sistema prosvete! 9:0 za Kostu protiv kolektivne odgovornosti! Da nije tragedija bila bi ironija: „Čuvar je obučeno obezbeđenje bez zaštite od terorističkog napada„. Samo šminka postojećih propisa. Mnoge škole rade bez stručnog osoblja, a direktori se postavljaju po političkoj podobnosti. Niska primanja demotivišu pedagoge za rad sa kritičnim pojedincima.
Nikakvu empatiju ne osećam prema ubici. Kažu da je dete uglednih medicinskih radnika. Ranjena duša deteta ne ide naoružana da ranjava svoje vršnjake. To je nihilistički čin. Kosta je otvorio Pandorinu kutiju. Sad će svaki umišljeni klinac u osetljivom dobu praviti svoj spisak nepodobnih za odstrel i molotovljev koktel koji može da stane u ranac. Statistika će pokazati koliko tih umobolnih je spremno da preduzme ozbiljne korake u svom naumu.
Kosta je pokvario detinjstvo svim generacijama. Pretvorio je sve škole u zatvore i tamnice. Usrao nam se svima u život!
Svi čitamo o zamkama modernog ropstva. To je ona priča kad dete skuplja džeparac i pita tatu i mamu koliko košta njihov dan da plati da budu sa njim. Ljudi su gusto posejani ali su retko nikli. Džabe hajka na rijalitije, na krimosa što snima spot u školskoj klupi, na ružičasto govno u ćošku ekrana. Ništa od tog neće podići ovu decu na noge i vratiti u školsko dvorište.
Strašna tragedija! Nepojmljiva za Srbiju u 21. veku. Sve ono najgore što postoji u Americi i na zapadu se preslikava kod nas. Retko kad nešto dobro. Možda je pošast počela kad su oni koji nikad nisu pročitali ni knjigu, počeli da čitaju na internetu?!
Kažu da je svet velik, ne znam, ja moj zagrlim sa obe ruke. I bojim se da ga pustim, u svet. Odavno.
Pokoj duši i vječnaja pamjat nevino pobijenoj deci!
(Branislav S. Stefanović)