Pred roditeljima je čitav niz odgovornih zadataka koji direktno utiču na dobrobit deteta. Zvuči ozbiljno i zaista je tako. Dalji razvoj i budući kvalitet života deteta često zavise od blagovremene reakcije roditelja na neobične simptome.
Dodatna poteškoća je što je komunikacija otežana sa decom koja i dalje ne govore. Bol će izazvati plač, ali će diskretni simptomi bolesti ostati zamaskirani, posebno ako ne izazivaju kontinuiranu neprijatnost u svakodnevnom funkcionisanju. Oštećenje sluha, nagluvost i gluvoću je često veoma teško prepoznati u najranijem uzrastu, te su redovni pregledi prioritet.
Kako slušanje funkcioniše?
Za početak, važno je razumeti kako slušanje uopšte funkcioniše. Zapravo se radi o veoma složenom procesu. Ako dođe do komplikacija i nepravilnosti u bilo kojoj fazi ovog procesa, rezultat može biti nagluvost ili gluvoća.
Zvuk prvo putuje do ušne školjke (spoljašnje uvo), koju možemo jasno videti s dve strane glave. Upravo je probleme u razvoju spoljanjeg uva često najlakše uočiti. Zvuk koji stigne do ušne školjke dalje putuje kroz ušni hodnik, da bi izazvao vibriranje bubne opne. Srednje uvo se sastoji iz tri sitne kosti: čekić, nakovanj i uzengija. Bubna opna vibrira i na taj način prenosi zvuk do srednjeg uva i kohlee. U unutrašnjem uvu se nalazi puž, koji je ispunjen tečnošću. Vibracije koje dolaze do unutršanjeg uva stvaraju talase u toj tečnosti i dovode do pomeranja bazilarne membrane. Pomeranje bazilarne membrane aktivira trepljaste ćelije kortijevog organa, koje dalje šalju signale u vlakna slušnog nerva. Odatle, informacija putuje do mozga, odnosno slušne kore, gde se obrađuje i prepoznaje. Iako je proces veoma složen, traje kraće od sekunde, što nam dozvoljava da brzo reagujemo na upozoravajuće zvukove iz okoline.
Faktori rizika i tipovi nagluvosti kod dece
Budući da problem može nastati u bilo kom delu ovog složenog procesa, tačan uzrok gluvoće ili nagluvosti kod dece je ponekad veoma teško ili čak nemoguće utvrditi. Međutim, postoje određeni faktori koji se blisko vezuju za pojavu oštećenja sluha kod dece:
- Genetska predispozicija
- Kongenitalna infekcija
- Anomalije glave i vrata
- Mala porođajna težina
- Lečena žutica
- Niska ocena po rođenju
- Produžena mehanička ventilacija
Navedeni faktori se mogu povezati s pojavom nagluvosti kod dece, ali ne moraju biti glavni uzročnici. Ovi faktori se mogu pojaviti u prenatalnom, perinatalnom i postnatalnom periodu, a neki od njih se mogu prepoznati tokom redovnih ginekoloških kontrola ili putem genetskog testiranja.
Možemo razlikovati četiri tipa nagluvosti:
Konduktivna nagluvost. Obično se povezuje sa oštećenjem spoljašnjeg ili srednjeg uva, uz normalno funkcionisanje unutrašnjeg. Problem se u velikom broju slučajeva može rešiti hirurškim putem i primenom određene terapije. Ukoliko ovakav pristup ne donese rezultate, slušni aparati su uvek dobra opcija. Viši stepen nagluvosti koji traje nekoliko meseci može dovesti do zaostajanja u razvoju govora.
Senzorineuralna nagluvost. Nastaje usled oštećenja nervnih vlakana i slušnih ćelija u unutrašnjem uvu. Ovaj tip nagluvosti uglavnom zahteva upotrebu slušnih aparata ili kohlearnog implanta, kako bi se obezbedila nesmetana komunikacija s okolinom. Prevremeno rođena deca su pod većim rizikom od nastanka ovog tipa nagluvosti.
Mešovita nagluvost. Nastaje kombinacijom konduktivne i senzorineuralne nagluvosti.
Centralna nagluvost. Ovaj tip nagluvosti nastaje kao posledica oštećenja slušnih centara i puteva, odnosno pojave problema u centralnom nervnom sistemu.
Rana dijagnostika i sposobnosti dece s normalnim sluhom
Na svu sreću, skrining koji se sprovodi u porodilištu omogućava detekciju oštećenja sluha koje je prisutno na rođenju. Dalje se sprovode redovni sistematski pregledi, najčešće do detetove četvrte godine, kako bi se pratio razvoj. U navedenom periodu bi i roditelji trebalo pažljivo da obrate pažnju na reakciju deteta na određene zvukove, kao i razvoj govora. Tako se mogu zapaziti prvi znakovi koji bi mogli ukazivati na potencijalne probleme sa sluhom.
Da bi na vreme uočili probleme, roditelji mogu pratiti određene smernice koje se tiču slušnih, govornih i jezičkih sposobnosti dece s normalnim sluhom:
- Do 3. meseca: uplaši se glasnih zvukova, umiri se kad čuje poznate glasove, okreće se ka izvoru zvuka…
- Do 6. meseca: namerno proizvodi zvukove (guguče, kikoće se), igra se igračkama koje proizvode različite zvukove
- Oko 6. meseca: glavu okreće ka zvuku, imitira zvukove koje čuje, brblja
- Oko 9. meseca: registruje i tihe zvukove, razume jednostavne inpute: ne, pec, da
- Oko 12. meseca: javljaju se prve reči.
Istraživanja pokazuju da blagovremeno uključivanje rehabilitacije u velikoj meri može unaprediti govorni razvoj i socijalizaciju dece s oštećenim sluhom. Prema statistici, najbolji rezultati se postižu kada se tretmani primenjuju pre navršenih devet meseci života.
Dakle, oštećenje sluha kod dece ne mora biti bauk, posebno ako se na vreme dijagnostikuje i primeni odgovarajuća terapija. U pojedinim slučajevima se preporučuju hirurški pristup i medikamenti, dok drugi zahtevaju ugradnju implantata ili primenu slušnih aparata. Cilj je omogućiti normalan razvoj govora, što će u velikoj meri unaprediti kvalitet života i osigurati nesmetanu socijalnu integraciju.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Srbijanka Stanković)