Bol u ramenu je veoma česta nelagoda koju oseća veliki broj ljudi različite starosne dobi.
Ono što većina ljudi naziva ramenom je skup nekoliko zglobova koji se kombinuju sa tetivama i mišićima kako bi omogućili širok obim pokreta u ruci – od grebanja leđa do bacanja predmeta kao što je lopta.
Međutim, mobilnost ima svoju cenu. To može dovesti do sve većih problema s nestabilnošću ili udarom mekog tkiva ili koštanih struktura u vaše rame, što dovodi do bola.
Bol u ramenu možete osetiti kad pomerate rame ili možete osetiti bol bez obzira na pokret koja se javlja non stop. Bol u ramenima može biti privremena ili se može da potraje i da zahteva medicinsku dijagnozu i lečenje.
Ovim tekstom želim vam pojasniti koji su to najčešći uzroci bola u ramenu, kao i koje su neke opšte mogućnosti lečenja.
Vaš doktor fizijatar ili ortoped može vam nakon pregleda dati detaljnije informacije o uzroku vašeg bola u ramenu i preporučiti koja je fizikalna terapija najbolja za vas.
Bol u ramenu i oštećenje funkcije ramenog zgloba u vidu ograničenja pokreta i slabosti mogu biti manifestacija promena koje se dešavaju u samom zglobu ramena ili su uzrokovani promenama ili oštećenjem drugih, udaljenih delova tela (vrata, žučne kese, pluća). Ponekad je uzrok bola u ramenu bezazlen, brzo se otkrije i lako leči, a ponekad se radi o upornim, dugotrajnim i iscrpljujućim bolovima koji sporo prolaze.
Prema vremenu nastanka bolovi mogu biti akutni sa trajanjem do 3 meseca, a nakon tog perioda bol prelazi u hroničnu. Što se pre otkrije uzrok bola i lečenje je efikasnije.
Uzroci bola u ramenu
Većina problema s ramenima spada u četiri glavne kategorije:
- 1. Upala tetiva (bursitis ili tendinitis)
- 2. Nestabilnost ramena
- 3. Artritis
- 4. Prelom (slomljena kost)
Drugi mnogo ređi uzroci bolova u ramenu su tumori, infekcije i problemi povezani sa živcima koji idu iz vratne kičme i prolaze kroz rame i idu duž ruke.
Bursitis
Burse su male vrećice ispunjene tečnošću koje se nalaze u zglobovima po telu, uključujući i rame. Deluju kao jastuci između kostiju i prekrivajućih mekih tkiva i pomažu u smanjenju trenja između kliznih mišića i kosti. Ponekad prekomerna upotreba ramena dovodi do upale i oticanja burze između rotacijske manšete i dela lopatice poznatog kao akromion. Rezultat je stanje poznato kao subakromijalni bursitis.
Bursitis se često javlja zajedno sa tendinitisom rotatorne manžetne. Mnoga tkiva u ramenu mogu postati upaljena i bolna. Mnoge svakodnevne aktivnosti, poput češljanja kose ili oblačenja, mogu postati teško izvodljive i bolne.
Tendinitis
Tetiva je završni deo mišića koji kao kanap povezuje mišić sa kostima. Većina tendinitisa rezultat je upale u tetivi. Tendinitis može biti:
1. Akutni tendinitis koji se javlja npr. kod preteranog bacanja lopte ili druge aktivnosti iznad glave tokom rada ili sporta.
2. Hronični tendinitis koji se javlja kod degenerativne bolesti poput artritisa ili ponavljajućeg trošenja hrskavice zgloba ramena zbog starosti.
Najčešće zahvaćene tetive u ramenu su četiri tetive rotatorne manžetne i jedna od tetiva bicepsa. Rotatorna manžeta sastoji se od četiri mala mišića i njihovih tetiva koji pokrivaju glavu nadlaktice i drže je u ramenoj duplji. Vaša rotatorna manžeta pomaže u pružanju pokreta i stabilnosti ramena. Fizikalna terapija će uspešno rešiti tendinitis u ramenu.
Cepanje tetiva
Cepanje i kidanje tetiva može nastati iz akutnih povreda ili degenerativnih promena tetiva kod starijih usljed dugotrajnog prekomjernog korištenja i trošenja hrskavice ili iznenadne povrede. Cepanje tetive može biti delimično ili može potpuno odvojiti tetivu od njenog pripoja za kost. U većini slučajeva potpunih cepanja, tetiva se odvaja od svog pripoja za kost. Povrede rotacione manšete i tetive bicepsa među najčešćim su povredama. Adekvatna fizikalna terapija dovodi do regeneracije tetive.
Impingement sindrom
Udar o rame se događa kada vrh lopatice (akromion) vrši pritisak na meka tkiva koja se nalaze ispod njih kada se ruka odigne od tijela. Kako se ruka podiže, akromion trlja, ili “udara” o tetive rotacione manšete i bursu. To može dovesti do burzitisa i tendinitisa, uzrokujući bol i ograničavajući pokrete u ramenu. Ovaj sindrom je čest i zahteva fizikalnu terapiju od koje terapija laserom i Tecar terapija imaju najbolje rezultate.
Nestabilnost ramena
Nestabilnost ramena nastaje kao rezultat iznenadne povrede ili prekomerne upotrebe ramena. Iščašenja ramena mogu biti delimična, pri čemu gornji kraj glave kosti nadlaktice samo delimično izlazi iz ležišta. To se naziva subluksacija. Potpuna dislokacija znači da ovaj deo kosti nadlaktice izlazi skroz iz ležišta.
Jednom kada ligamenti, tetive i mišići oko ramena postanu labavi ili rastrgani, dislokacije se mogu često ponavljati. Čestim ponavljanjem ovih iščašenja, koja mogu biti delimična ili potpuna, dolazi do bola i nesigurnost kada podižete ruku ili je odmaknete od tela. Ponovljene epizode subluksacija ili iščašenja dovode do povećanog rizika od razvoja artritisa u zglobu. Rešenje je fizikalna terapija i vežbe kojim ćete ojačati mišiće ramenog pojasa.
Kalcifikat u ramenu
Kalcificirano rame znači da se u tetivama nalaze naslage kristala kalcijuma koji se prikače za humeralnu glavu ramenog zgloba (rotatorna manžeta). Naslage kalcijuma mogu više ili manje formirati velike naslage koje često uzrokuju bol u ramenu.
Uzrok kalcifikacije je smanjen protok krvi oko određenih tetiva koji vremenom stvara kalcifične naslage. Drugi uzrok može biti taj što tetive (degeneracija tetiva) ne zarastaju pravilno kao dio normalnog procesa starenja i kao posljedica toga stvaraju kalcifikate u ramenu.
Naslage kalcijuma u ramenom zglobu ne uzrokuju uvijek bol. Prekomerne naslage kalcijuma, međutim, često rezultuju bolnom upalom burze u ramenskom zglobu.
U početku se bol oseća samo kod određenih pokreta, posebno pri aktivnostima iznad glave i rotacijskim pokretima ruke. Vremenom se bol povećava i postaje akutna čak i noću ili tokom odmora. Ovaj bol najčešće se širi u nadlakticu.
Iritacija u zglobu također često dovodi do upale burze u ramenom zglobu. Povremeno se pojave prilično jaki napadi bola, i što je zanimljivo, ti se napadi dogode kada se naslage kalcijuma spontano isuše. Ekstremne promene u bolu s akutnim pogoršanjima tipične su za ovo stanje. Ultrazvučnim pregledom ramena obično se može razjasniti da li postoji kalcifikat u ramenu. Druga opcija je rtg. snimak kako bi se jasnije pokazla veličina kalcifikata u ramenu. Ne postoji stroga korelacija između veličine naslaga kalcijuma i jačine bola.
Lečenje bi u svakom slučaju trebalo započeti konzervativnim – nehirurškim merama. Prvi pokušaji su hlađenje i protivupalni lekovi (masti, tablete ili injekcije) za ublažavanje bolova. Elektroterapija i ultrazvučna terapija trebaju stimulisati metabolizam do te mere da se u najboljem slučaju naslage raspadaju. Terapija udarnim talasom Schock wave je jedna od najboljih vrsta terapije kojom se razbija kalcifikat u ramenu.
Artritis
Bolovi u ramenu također mogu biti posljedica artritisa. Postoje mnoge vrste artritisa. Najčešći tip artritisa u ramenu je osteoartritis, poznat i kao “habanje” artritis tj.oštećenje hrskavice u zglobu ramena. Simptomi kao što su otok, bol i ukočenost obično počinju tokom srednje životne dobi. Osteoartritis se razvija polako, a bol koji uzrokuje artritis s vremenom se pogoršava.
Osteoartritis može biti povezan sa sportskim ili radnim povredama ili hroničnim trošenjem usled nekog svakodnevnog pokreta u ramenu. Druge vrste artritisa mogu biti povezane sa povredama tetiva rotatorne manšete, infekcijom ili upalom sluznice zgloba. Često će ljudi izbegavati pokrete u ramenu pokušavajući umanjiti bol kod artritisa. To ponekad dovodi do stezanja ili ukrućenja delova mekog tkiva zgloba, što rezultuje bolnim ograničenjem pokreta. Kod ovakvog bola u zglobu koristi se fizikalna terapija koja će potaknuti regeneraciju hrskavice, npr. Tecar, ali se često ubrizgavaju i kortikosteroidne inekcije u sam zglob.
Prelom
Prelomi su povrede pri kojima se narušava integritet kosti i dolazi do lomljenja kosti. Prelomi ramena obično zahvataju ključnu kost, humerus (nadlaktica) i lopaticu.
Prelomi ramena su češći kod starijih pacijenata i rezultat su pada sa visine. U mlađih pacijenata prelomi ramena često su uzrokovani velikom traumom poput nesreće u motornom vozilu ili kontaktne sportske povrede.
Prelomi često uzrokuju jak bol, oticanje i modrice na ramenu.
Terapija za bol u ramenu
Promene svakodnevne aktivnosti i izbegavanje pokreta u ramenu koji prouzrokuje bol mogu pomoći prillikom lečenja bola u ramenu. Tretman obično uključuje odmor, promenu aktivnosti i fizikalnu terapiju koja vam može pomoći da poboljšate snagu i fleksibilnost ramena. Najbolje je izbegavanje prenaprezanja ili preterivanja u aktivnostima u kojima dolazi do bola u ramenu.
Fizijatar vam može propisati lekove za smanjenje upale i bolova. Ako su lekovi propisani za ublažavanje bolova, treba ih uzimati samo prema uputstvima. Vaš fizijatar može takođe preporučiti inekcije različitih lekova ili steroida za ublažavanje bolova.
Za rešavanje nekih većih problema sa ramenom može biti neophodna operacija. Međutim, velika većina pacijenata sa bolom u ramenu odgovoriće na jednostavne metode lečenja kao što su menjanje aktivnosti, odmor, fizikalnu terapiju, vežbanje i lekove.
Određene vrste problema s ramenima, poput ponavljanih iščašenja i nekih suza rotacione manšete, možda neće imati koristi od vežbanja. U tim se slučajevima operacija može preporučiti prilično rano.
Operacija može uključivati artroskopiju za uklanjanje ožiljnog tkiva ili popravljanje pocijepanih tkiva ili otvorene operacije ramena za veće rekonstrukcije ili zamenu ramena.
( dr Gordana Ljoljić Dolić)
