Nisu svi ljudi podjednako skloni planiranju. U tome se veoma razlikujemo i dok neki opušteno žive uz put se prilagodjavajući situacijama koje dolaze, neki se mogu suočiti sa paničnim strahom ukoliko nešto krene van planiranih tokova.
Ne postoji kriterijum na osnovu koga bi se moglo proceniti šta je ispravno, ali je svakako jasno da je neki plan u životu poželjno imati, mada se istog ne treba držati čak i kada se okolnosti promene i navode nas na prilagodjavanje usvrhu što boljeg privikavanja novonastaloj situaciji.
Reklo bi se da ljudi koji žive bez nekih velikih planova imaju više sreće u životu, da im je život kvalitetniji i da više u njemu uživaju. Na prvi pogled to može tako izgledati, ali sreća je isključivo subjektivni osećaj pojedinca i rezultat je ličnih ulaganja i sposobnosti da se prilagodjavamo i u svakoj situaciji prepoznamo onaj trenutak koji je za nas najbolji. Ovo ne može biti garancija da će se tada stvari odvijati baš po planu i uvek povoljno, ali je sigurno preduslov za fleksibilniji odnos prema životu i posledično kvalitetniji njegov tok.
Koliko je život svakog pojedinca kvalitetan zavisi od njegove lične percepcije. Postoje ljudi za koje bi mnogi rekli da žive pristojno i nemaju velikih poteškoća, ali je samopercepcija te osobe možda potpuno drugačija. Često se dešava da su ljudi nezadovoljni nekim aspektom svog života i posledično skloni generalizaciji na sve ostale oblasti u njemu.
Osobe koje se možda nisu ostvarile u profesionalnoj karijeri sve mogu pripisati nepovoljnim društvenim okolnostima, nedostatkom sreće u pronalaženju posla ili nedostatku sredstava za usavršavanje na polju karijere. Posledično one mogu zakazati na ličnom i porodičnom planu jer neuspeh u poslu mogu „kriviti“ za nepostojanje uslova za ostvarenost u ovim važnim ličnim domenima. Ako se detaljnije analizira pomenuta situacija, možda se može prepoznati neusaglašenost ličnih sposobnosti i htenja jer da bi se ostvario uspeh u nekoj oblasti potrebne su i izvesne psihofizičke predispozicije, usavršavanje istih i ulaganje u vlastiti uspeh.
Kada stvari ovako postavimo, male su šanse da ćemo neuspeh koji nam se desi pripisati faktoru loše sreće ili nedostatka povolljnih životnih okolnosti jer će tada ostati prostora za sagledavanje svih realnih činjenica i možda ličnih ograničenja budući da smo i samom ličnom angažovanošću umesto pasivnosti u izvesnoj meri doprineli osećaju lične moći i zadovoljstva.
Preduzimanjem izvesnih aktivnosti u svrhu što povoljnijeg ishoda situacije u kojoj se nadjemo preveniramo potencijalne mogućnosti da se prepustimo sudbini ili faktoru lične sreće, pa da u slučaju neuspeha sve pripišemo ovim okolnostima i tako sačuvamo sebe od lične osude i kritike. Taj lični tretman je često i glavni razlog prepuštanja „sudbini“ jer smatramo da ukoliko skinemo odgovornost sa sebe sačuvaćemo se loših i često rigoroznih samotretmana.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120
