Korona virus i gradnja: KAKVE NAM PROMENE trebaju u gradovima

0
564

Korona virus utiče na naš urbani život i unosi u njega razne transformacije. Gradovi su se našli u središtu ove pandemije, baš kao što su i kroz istoriju oni bili ti koji su trpeli promene usled kuge i drugih pošasti i prilagođavali im se. Korona virus odneo je najviše života u urbanim sredinama i najviše se širio u gradovima. Mnogi se pitaju da li će sve grane industrije uspeti da se vrate na staro, da li će ljudi zadržati svoje poslove i kako će izgledati život u gradovima.

Poučeni ovim iskustvom, čelnici mnogih gradova već razmatraju reviziju urbanističkih planova sa ciljem da se spreči neka naredna pandemija. Kakve nam zapravo promene trebaju u Beogradu i ostalim gradovima i kako će pandemija uticati na gradnju i prostorno planiranje?

Da se raščisti i saobraćaj i vazduh

Rešiti se saobraćajnih gužvi i zagađenja vazduha, stavke su koje bi trebalo da budu na listi prioriteta. Pojedine studije pokazuju da visok stepen zagađenja vazduha u gradovima može da poveća rizik od oboljevanja od korona virusa i to sa težom kliničkom slikom kod hroničnih bolesnika. Rasterećenje saobraćajnica, izgradnja tunela, mostova, obilaznica, podzemnih garaža, novih okretnica za javni prevoz, ali i omogućavanja boljih uslova biciklistima i pešacima predlozi su nad kojima bi urbanisti trebalo da se zamisle.

Parkovi kao “pluća grada”, mesta susreta i rekreacije, pokazali su svoj značaj tokom pandemije, jer su se ispostavili kao najbliži beg u prirodu i prostori blagotovrni za naše psihičko i fizičko zdravlje. Šetališta kraj reke i parkovi stoga treba da budu u fokusu prostornog planiranja, jer našim gradovima treba više zelenila i mesta za relaksaciju građana, staza za trčanje i vožnju bicikla, prostranijih parkova sa poboljšanim dizajnom i sadržajima, ali i savremenijim mobilijarom.

Predviđanja i mogućnosti

Kratkoročne promene u svetu ogledaju se u masovnom testiranju i digitalnom praćenju kontakata, kao i privremenim nadograđivanjem i pregrađivanjem prostora radi socijalnog distanciranja. Međutim, pandemija korona virusa nametnula je dugoročne i korenite promene poput digitalizacije maloprodaje, prelaska na bezgotovinske transakcije i beskontaktno plaćanje, rad na daljinu odnosno rad od kuće, pružanja usluga online i prenamenu ulica u pešačke zone. Iako zvuči kao daleka budućnost, mnogi gradovi razmatraju socijalno distanciranje u javnom prevozu, vozila bez vozača, kao i razne opcije popularizacije mikromobilnosti (električni bicikli i trotineti) koji preuzimaju sve važniju ulogu. Prateći ovu praksu, i Beograd bi mogao da redefiniše svoje urbanističke planove i uvede neke novine.

Trebaju li nam poslovni prostori takvi kakvi su bili?

Otkad se pokazalo da veći deo posla može da se obavlja bez obzira na to što fizičke kancelarije ne rade, odnosno da odlično funkcionišemo kada se sastanemo na zoom-u umesto “uživo”, postavlja se pitanje da li nam uopšte trebaju kancelarije i poslovni prostori. Naravno, i obavljanje posla od kuće ima svojih ograničenja i nedostataka tako da se kompanije nikad neće odreći fizičkog prostora, samo će u svetu post-korone imati potrebe za nekim drugačijim poslovnim prostorima. Biće to prostori koji se lakše dezinfikuju, u kojima je više toga automatizovano i digitalizovano i gde zaposleni nisu “gusto smešteni” u zajednički prostor.

S tim u vezi ohrabrivaće se rad od kuće. Sve će ovo uticati i na promenu postojanja čitave jedne strukture ljudi koji su putovali na posao i to na radna mesta koja su veoma udaljena od mesta boravka, a ovo će doprineti i snižavanju cene kvadrata u gradu. Međutim, razvojem periferije grada, ta nova predgrađa moraće da budu osmišljena tako da imaju sve što je potrebno, da budu prilagođena radu na daljinu i u skladu sa životnom sredinom.

Nakon što je pandemija prepunila bolnice, zabranila nam pristup javnim prostorima i donela nam razne izazove u vezi sa psihičkim zdravljem primoravajući ljude da ostanu u svojim domovima, uplašili smo se da će ove promene biti trajne, ali su se pojavom vakcina mnoge stvari ipak vratile na staro. Da li će korona virus uticati na to da se smanji prenaseljenost u gradovima, a da se veći broj ljudi naseli u predgrađima, rano je da se tvrdi. Stručnjaci predviđaju da će se graditi fleksibilnije i jeftinije, pa će i cena života u gradu biti niža, kažu neka predviđanja. Pandemija je učinila da urbano planiranje uključi i aspekt javnog zdravlja i zdravstvene bezbednosti u svoje planove. U pomoć će priskočiti i tehnologija čija će uloga biti da budemo produktivniji i zaštićeniji.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(Ljiljana Bugarin)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here