Kuga se vratila – nova epidemija preti čovečanstvu

0
3993

Bubonska kuga, koja je u 14. veku usmrtila više od trećine svetske populacije, ponovo se pojavila: lokalne vlasti u Mongoliji i kineskoj autonomnoj oblasti Unutrašnja Mongolija uvele su karantin kako bi predupredile dalje širenje smrtonosne bolesti.

Mongolija je zatvorila oblast blizu kineske granice nakon što su zabeležena dva slučaja bubonske kuge koji se dovode u vezu sa konzumiranjem mesa mrmota. Laboratorijske analize su potvrdile da su se dve neidentifikovane osobe zarazile u regionu Kovd, saopštio je mongolski Nacionalni centar za zoonotske bolesti (NCZD). Oni su analizirali uzorke 146 osoba, koje su možda bile u kontaktu sa virusom i utvrdili da su dve osobe zaražene.

Kako navode lokalni mediji, oblast u zapadnoj Mongoliji je u karantinu, a vozila ne mogu da uđu u oblast do daljeg.

Tokom testiranja su identifikovane najmanje 504 osobe s kojima su oboleli bili u kontaktu, a kako su saopštile lokalne vlasti među žrtvama su i 27-godišnji muškarac i mlada žena, čija starost nije poznata.

A u kineskom regionu Unutrašnja Mongolija proglašen je treći stepen upozorenja, koji će ostati na snazi do kraja godine, nakon što je prijavljen slučaj bakterijske infekcije, za koji je u međuvremenu potvrđeno da je bubonska kuga, prenosi „Njujork tajms“. Slučaj je otkriven u gradu Bajanuru, severozapadno od Pekinga, saopštila je državna agencija Sinhua. Zaraženi pastir, kome je infekcija dijagnostikovana u nedelju, smešten je u bolnicu, gde prima terapiju i stanje mu je stabilno.

Zdravstvena komisija grada Bajanur u Unutrašnjoj Mongoliji upozorila je na rizik od prenosa infekcije sa čoveka na čoveka i apelovala na građane da primene preventivne mere, te da se uzdrže od lova i konzumiranja mesa životinja koje mogu da prouzrokuju infekciju, a kako bi se sprečila opasnost od širenja zaraze sa čoveka na čoveka.

– U ovom trenutku postoji rizik od širenja epidemije kuge među ljudima. Javnost treba da poboljša samozaštitu i prijavi neuobičajene promene u zdravstvenom stanju – saopšteno je, prenosi “Čajna dejli”.

Vlasti u Bajanuru upozorile su javnost da prijave ako nađu mrtve ili bolesne mrmote, koji se jedu u nekim delovima Kine i u susednoj Mongoliji i koji su kroz istoriju izazivali kugu u tom regionu.

Bubonska kuga je najčešći i najpoznatiji oblik kuge, a izaziva je bakterija Jersinija pestis. Izraz “bubonska” potiče od reči bubon, što je naziv za otečenu žlezdu, a odnosi se na jedan od njenih najpoznatijih simptoma, otečenu limfnu žlezdu ispod pazuha.

Ako se ne leči, kuga, koju izaziva bakterija jersinija pestis, može da ubije odraslu osobu u roku od 24 sata, a širi se preko buva koje žive na divljim glodarima, kao što su mrmoti. U četrnaestom veku, bakterija je izazvala crnu smrt, koja je usmrtila više od trećine svetske populacije.

Pandemija bubonske kuga, koja je izbila u oktobru 1347, do sada je najsmrtonosnija pandemija ikada zabeležena. Ona je prouzrokovala smrt 75 i 200 miliona ljudi u Evroaziji i Severnoj Africi.

U to vreme, lekari nisu imali zaštitnu opremu kakva postoji danas, a na slikama se često može videti da su nosili tamne ogrtače, koji su ih pokrivali od glave do pete, okrugao šešir i rukavice s kandžama. Ipak, najstrašnija je bila maska, nalik na pticu, koja je tada bila najbolji mogući način da se lekar zaštiti od mijazma, štetnog oblika „lošeg vazduha“.

Smatralo se da je izvor zaraznih bolest bio mijazam, odnosno „zatrovani vazduh“, koji remeti ravnotežu kada se udahne. Da bi sprečili udisanje zatrovanog vazduha, koristili su tamjan, razne mirise i parfeme, a kljun na masci je služio kao rezervoar u koji su stavljali mešavinu za prečišćavanje „lošeg vazduha“. Obično su to bili prah zmija otrovnica, cimet, mirišljava smola i med, kao i terijak (od grčke reči theriakon: divlja životinja, otrovna životinja) – mešavina 55 različitih trava.

Izvor: https://www.blic.rs/vesti/svet/svet-u-novoj-panici-postoji-rizik-od-sirenja-epidemije-bubonska-kuga-se-vratila-u-dve/7wkr8bv

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here