Još kad je 2009. godine otišao da studira na najstarijem moskovskom Državnom univerzitetu imena Mihaila V. Lomonosova, Branislav Jovanović (27) je znao da će se vratiti u svoj rodni Laćarak. To i naglašava na početku svoje Priče sa dušom i kaže da mu je osnovni cilj bio da svoje znanje, iskustvo i kontakte ovde pametno iskoristi, da pokrene nešto svoje i lično doprinese našem društvu.
U međuvremenu je u Moskvi postao diplomirani ekonomista (2013), paralelno sa tim studijama pohađao je i Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu i dobio još jednu diplomu iz iste oblasti (2014), da bi kao šlag na tortu došle završene master studije političkih nauka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (2017).
– Otići u inostranstvo ne znači samo spakovati kofere, već imati petlju, hrabrost za to, otisnuti se u nešto potpuno novo. Zamislite kako je to kad iz Novog Sada koji ima 300.000 stanovnika dođete u Moskvu od 20 miliona ljudi, sa jednosmernim ulicama od sedam traka i bulevarima od 18 traka – objašnjava.
Danas sa svojim bratom i roditeljima vodi malu porodičnu firmu Butko („But&Co“) koja se bavi proizvodnjom sremskog kulena, šunke i kobasica, ali sa zaštićenim geografskim poreklom.
Sa ponosom mi priča da su očevi preci došli u Srem 1730. godine, a majčini 1756. godine, da se Jovanovići generacijama bave zemljoradnjom i uzgojem svinja, a da su pre dve godine došli na ideju da pokrenu proizvodnju suvomesnatih proizvoda.
– Pošto godinama sušimo meso za nas, u jednom trenutku upitao sam se zašto ne bismo izašli sa tim na tržište? Ionako imamo naših 100 jutara zemlje pod pšenicom, kukuruzom i sojom i farmu svinja koje jedu do 97 odsto hrane koju mi proizvedemo – seća se Branislav nastanka proizvoda kojeg nije bilo na našem tržištu.
– Sremski kulen kao najspecifičniji proizvod našeg kraja podigli smo na viši nivo, tako da je sada naš sremski kulen jedini proizvod od mesa sa zaštićenim geografskim poreklom koji ima ovlašćenog korisnika na teritoriji Republike Srbije.
Šta u stvari to znači? Sve što sadrži ovaj kulen: meso, ljuta paprika, kata (creva koja se pune mesom) nastali su na teritoriji geografskog područja Srema.
– Naša proizvodnja ne počinje proizvodnjom kulena, već oranjem nive. Meso sušimo i do dve godine i zahvaljujući tom vrhunskom kvalitetu, imamo premium proizvode. Oni ne sadrže nikakve aditive, niti nitritne soli, to je pravi domaći proizvod bez emulgatora, po starom receptu naše porodice
Na pitanje kako su Jovanovići raspodelili obaveze, Branislav odgovara da svi rade u IT (aj-ti) sektoru.
– Mi smo mala porodična firma i ne gađamo se titulama. Zašto spominjem IT? Zato što radimo po sistemu „aj ti ovo“ i „aj ti ono“ (smeh). Da me ne shvatite pogrešno, ja ne smatram sebe mesarom, već umetnikom koji stvara umetnička dela. Naši proizvodi nisu napravljeni samo da ih pojedete i napunite stomak da ne biste bili gladni, već da se njima osladite i uživate. Naša proizvodnja je sa dušom.
Branislav više puta ponavlja da mu je cilj povratka u Srbiju bila i želja da doprinese društvu.
– Da se razumemo, ovo društvo za mene ništa nije uradilo, da bih imao potrebu da mu nešto vratim, ali sam iz patriotskih razloga želeo da ostanem ovde i da se maksimalno potrudim da svojim kontaktima, znanjem, umećem i veštinama doprinesem njegovom razvijanju. To je bio i jedan od razloga zbog kojeg sam sa prijateljima, kao koordinator Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), koja ima za cilj da se naši studenti iz sveta vrate kući, osnovao ogranak srpskih studenata u Rusiji, koji sada broji oko 200 članova – kaže Branislav.
Kako je bilo po povratku u Srbiju?
– Pomislio sam da će me poslodavci dočekati raširenih ruku i da će mi nuditi da biram između deset poslova. A realnost je bila sažeta u poruci: „Žao nam je, prekvalifikovani ste, stavićemo vas na mejling listu.“ Zbog toga mi je drago što smo sve ovo napravili. Poslednje dve godine sam potpuno uložio u Butka i svaku negativnu kritiku smatram ličnim neuspehom.
Sledeći korak, nakon Srbije i Balkana, za nekoliko godina, biće mu proboj na rusko tržište. Do tada posetite njegov SAJT i upoznajte se sa njegovim kulenom.
autor: Nenad Blagojević/ pricesadusom.com
fotografije: privatna arhiva, Nenad Blagojević
