Uprkos nedavnoj vesti da cementara Lafarge gradi filter za smanjenje emisije prašine, to ipak neće rešiti zagađenje vazduha u Beočinu. Štetne čestice koje preko 15 hiljada stanovnika ove opštine već godinama udišu, višestruko prelaze dozvoljene granice, a loš vazduh prati i nepropisno spaljivanje opasnog otpada u cementari. Od iseljavanja najugroženijih stanovnika se odustalo, a opštini su od fabrike stigle investicije od više miliona evra.
Na samo pedesetak metara od kapije fabrike Lafarge (Lafarž) nalazi se beočinsko naselje Kolonije. Njegovi stanovnici, među kojima su i deca, žive u gusto naseljenim kućama načičkanim u uskim ulicama. Na njega se dalje nastavlja naselje Šljivik, a gde god da stanete dimnjaci fabrike vam mogu poslužiti kao orijentir.
Prema zvaničnim izveštajima cementara se 2019. našla među glavnim zagađivačima vazduha u Srbiji. Međutim, cementara već nekoliko decenija ima negativan uticaj na vazduh. Još 2006. u Planu detaljne regulacije fabričkog kompleksa navodi se da je kvalitet životne sredine u Beočinu u velikoj meri umanjen zbog rada cementare, njenog nepovoljnog položaja u odnosu na naselje i na pravac dominantnog vetra. Planirano je iseljavanje Kolonija i Šljivika, ali se od toga u narednim godinama odustalo. Nasuprot tome, planira se proširenje naselja Kolonije. Pored toga, planirani zaštitni pojas između fabrike i grada nije podignut. Prema najavi na sajtu Opštine Beočin, u krug fabrike će premestiti i vrtić.
Većina stanovnika sa kojima je razgovarano nije želela da govori pod imenom i prezimenom, govoreći da je pritisak u maloj sredini veliki i da bi oni ili njihovi najbliži mogli ostati bez posla. Ipak, svi najveći problem vide u tome što Lafarge spaljuje otpad:
„Povremeno se oseti miris paljenja određenih derivata, guma, smeća. Spaljivali su svašta i jednostavno oseti se smrad, guma često. Oseti se intenzivno u neposrednoj blizini škole“, kaže jedan od meštana.
U Planu detaljne regulacije uređenja radničkih „Kolonija“ iz 2019. se kao osnovna mera za rešavanje problema navodi praćenje kvaliteta vazduha.
Cementare su među najvećim emiterima ugljen-dioksida (CO2). Ipak, nijedna od dve merne stanice Agencije za zaštitu životne sredine, obe na oko kilometar od fabrike, ne mere CO2. Reč je o gasu koji zagađuje atmosferu i izaziva klimatske promene. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, CO2 se zadržava u atmosferi više od jednog veka i ima dugoročne efekte zagrevanja planete.
Ove stanice zato mere zagađenost vazduha PM česticama, koje kod ljudi mogu izazvati respiratorna i kardiovaskularna oboljenja. Posebno su opasne za osetljive grupe – starije, decu, i one sa već postojećim bolestima srca ili pluća.
Među fabrikama i termoelektranama, Lafarge je 2019. po emitovanju ovih čestica zauzeo 14. mesto u Srbiji. U Beočinu je koncentracija PM10 čestica te godine bila veća od dozvoljene 51 dan, a u 2020. godini 48.
Pored toga, Lafarge zagađuje sumpor-dioksidom (SO2) i azotnim oksidima (NOx/NO2), pa se 2019. našao na 6. mestu u Srbiji po emisijama oksida azota, a na 13. po oksidima sumpora. SO2 i azotni oksidi dovode do pojave kiselih kiša koje uništavaju šume, štetno utiču na floru i faunu, a ubrzavaju i koroziju materijala. Izloženost visokoj koncentraciji SO2 takođe može da izazove respiratorne i kardiovaskularne bolesti, dok azotni oksidi kratkoročno izazivaju vrtoglavicu, a dugoročno povećavaju rizik od prerane smrti. Azotni oksidi štete i vodi i usevima.
Iz Lafarge-a navode da je kvalitet vazduha u Beočinu najlošiji u zimskom periodu kada fabrika ne radi. Dodaju da nisu odgovorni za sprovođenje planiranih mera na javnim površinama, već da je to nadležnost opštine.
„Kada govorimo o kompleksu Lafarge BFC, u kontekstu zaštite životne sredine i održivog razvoja sve mere predviđene Planom detaljne regulacije smo u celosti ispunili.“
Lafarge je nedavno objavio da će zamenom elektrostatičkog filtera modernijim vrećastim filterom rešiti problem prašine u Beočinu. Međutim, time se nivo drugih zagađivača neće smanjiti. Za razliku od cementare u Kosjeriću, Lafarž ima dozvolu za korišćenje komunalnog otpada kao alternativnog goriva.
Bratimir Nešić, inženjer zaštite životne sredine, kaže da jedino cementare u Beočinu i Popovcu kod Paraćina imaju dozvole za spaljivanje otpada radi energetskog iskorišćenja. On dodaje da se „komunalni otpad umesto spaljivanja svakako može tretirati drugačije“, na primer ponovnom upotrebom ili reciklažom.
Takođe, Lafarge koristi petrol koks, gorivo koje se dobija kao sporedni proizvod u rafinerijama nafte, dok, prema pisanju medija, u slovenačkoj cementari ove kompanije 2017. godine Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja Slovenije i nakon žalbi tu dozvolu nije izdalo.
Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine je prilikom kontrole 2019. utvrdio da je Lafarge primio i koristio 963 tona opasnog otpada kao alternativno gorivo, bez prethodnog kontrolisanja istog, odnosno bez izveštaja o ispitivanju otpada, čime je prekršio integrisanu dozvolu neophodnu za rad. Osim toga, dešavalo se da opasni otpad spaljuju uz nekompletne izveštaje što nije u skladu sa Pravilnikom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada kao ni sa integrisanom dozvolom.
Prema dva zakona i jednoj uredbi, cementara je prilikom preuzimanja opasnog otpada morala da kontroliše dokumentaciju o kretanju otpada. Zapisnik inspekcije pokazuje da u novembru 2019. to nije radila.
Inspekcija je takođe utvrdila da je Lafarge od određenih preduzeća preuzimao gumeni granulat, nastao u procesu reciklaže guma, kao gotov proizvod, odnosno bez dokumenta o kretanju otpada. Ovaj gumeni granulat fabrika je koristila kao alternativno gorivo u procesu proizvodnje cementa što je suprotno integrisanoj dozvoli.
„Ako svaka strana u lancu kretanja poseduje svoj primerak dokumenta o kretanju otpada, sprečavaju se zloupotrebe, otpadom se upravlja na zakonom propisan način, to jest otpad se predaje na tretman, reciklažu, adekvatno se odlaže ili je podvrgnut termičkoj obradi. Na ovaj način se štiti životna sredina“, dodaje Nešić.
Pokrajinska inspekcija je i ranije u cementari pronalazila propuste. U 2016. godini fabrika nije vodila svu zakonom propisanu dokumentaciju za gumeni granulat, koji je spaljivala i skladištila na mestu koje nije bilo za to predviđeno.
Iz Udruženja Spasimo Beočin kažu da nisu zadovoljni kako nadležne državne ustanove i Opština reaguju na njihove prijave, žalbe i predloge. Oni smatraju da to što beočinska Opština nema inspektora za zaštitu životne sredine najbolje oslikava odnos zvaničnih organa prema ovom problemu.
Kako su nam rekli, Udruženje do danas nije zvanično registrovano kako bi se zaštitilo od mogućih posledica svog angažmana u Beočinu.
Novinar FakeNews tragača, Stefan Kosanović, objasnio je zašto se oni koji rade u fabrici ne bore za rešavanje problema:
„Radnički posao je vrlo naporan. Mislim da je veliki problem njihova medijska pismenost, to što oni prate u medijima nameće mnogo više stvari oko kojih trebaju da brinu nego te neke čestice kojih da nema, oni ne bi imali posao. Ako mi ne zagađujemo znači mi ne radimo, znači mi nemamo platu. (…) Informacije o vazduhu koji oduvek udišemo su zanemarljive, posebno nekome ko je ovde druga treća generacija i ko pamti tu prašinu“.
Sa druge strane, saradnja fabrike sa lokalnom vlašću ogleda se u brojnim donacijama opštini. Cementara je objavila da je, od privatizacije 2002. do 2011. godine, preko Fonda za realizaciju Socijalnog programa investirala 3,5 miliona evra. Sporazum o saradnji koji je Opština sa fabrikom potpisala 2011. godine najavio je petogodišnju investiciju od 2.050.000 evra za poboljšanje uslova života, razvoj lokalne zajednice i povoljniju klimu za privlačenje investitora. Krajem 2017. fabrika u istu svrhu obećala je još 200.000 evra. Lafarge je pomogao Beočinu kroz izgradnju sportskog centra, gradskog trga, verskih objekata, poslovne zone Beočin Biznis park u okviru fabričkog kompleksa, rekonstrukciju škola i dečijeg igrališta. Osim toga, učestvovali su u nabavci medicinske opreme za Dom zdravlja u Beočinu.
Na pitanje da li je inspekcija u poslednje četiri godine kontrolisala ovu fabriku, u lokalnoj smaoupravi kažu da za tim nije bilo potrebe. Na pozive i poruke nije odgovarala ni predsednica opštine Mirjana Malešević Milkić, za koju na sajtu Opštine piše da je u cementari radila od 1997. do 2017. godine, uglavnom na menadžerskim i direktorskim pozicijama.
(Milica Šarić, Dina Đorđević/https://www.cins.rs/cementara-u-beocinu-gradanima-zagadenje-a-opstini-investicije/)
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
