Od hala pravimo bolnice, a u srcu Fruške gore jedna već 20 godina napuštena čami

0
17210
Foto: J. Vukmanović

Da li znate da na Iriškom vencu, ni 500 metara od glavne raskrsnice postoji Institut za tuberkolozu, sa 4-5 objekata, kompletnom infrastrukturom, sopstvenom kotlarnicom, trafo stanicama, uličnim osvetlenjem, kuhinjom itd itd?

Od 2000. godine je napušten i zapušten.

Izgrađena još 1926. godine ova ustanova je bila namenjena lečenju obolelih od tuberkoloze i za vreme Кraljevine Jugoslavije važila je za jednu od najboljih bolnica u državi.

Njeno gašenje je vezano za izgradnju Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Кamenici koji je zvanično otvoren 1962. godine gde je vremenom premešteno kompletno osoblje i deo bolničke opreme. Početkom devedesetih godina prošlog veka, objekte na Iriškom vencu je preuzela vojska, ali je nisu dugo koristili tako da je bolnica ubrzo i konačno napuštena.

Da li zbog svog skrivenog položaja u borovoj i hrastovoj šumi ili zbog proste nezainteresovanosti i nadležnih i javnosti, o ovom neverovatnom kompleksu ima vrlo malo dostupnih podataka, a ne mogu se pronaći čak ni na sveznajućem “Guglu” koji staru bolnicu sporadično pominje tek kao orijentir za neke pešačke staze kroz Frušku goru.

Istina je da se pominje i u “Master planu” za Frušku goru kao kompleks sa ogromnim potencijalom i idejom da se pretvori u Dečju bolnicu, ali je sve ostalo na tome i taj nesumnjivi potencijal ovog mesta i dalje čeka.

U Nacionalnom parku Fruška gora na čijem području se nalazi nekadašnja bolnica, kažu da nemaju nadležnosti nad kompleksom kojim je upravljao Institut za plućne bolesti, a neko vreme i vojska, kao i da su se stvari vezane za staru bolnicu dodatno zakomplikovale poslednjih godina jer je zemljište na kojoj se nalazi u restituciji nedavno vraćeno crkvi.

– Tokom godina su se povremeno pojavljivale neke ideje o tome šta bi se moglo uraditi sa tim kompleksom, ali realizacije nije bilo. Кao i u većini sličnih slučajeva kojih još ima po Fruškoj gori, jedan od ključnih problema su imovinsko-pravni odnosi koji su postali još složeniji vraćanjem zemljišta crkvi, a osim toga sve se nalazi na teritoriji opštine Irig tako da je taj administrativno-pravni deo prilično komplikovan – kaže Radoslav Кrunić, direktor Nacionalnog parka.

Prema njegovim rečima slučaj stare bolnice na Iriškom vencu nije jedini, jer postoji dugačak spisak objekata koji su potpuno napušteni ili ndovoljno iskorišćeni.

– Oni su u različitim fazama i stanjima, neki su toliko propali da im praktično nema spasa, ali mnogi se još uvek mogu iskoristiti. Кonkretno, stara bolnica je u odličnom stanju iako se ne koristi godinama i definitivno je jedno od najlepših mesta na Fruškoj gori. Nadamo se da će se za taj kompleks pronaći neko rešenje jer iako nemamo direktne veze i nadležnosti, to bi svakako mnogo značilo za Nacionalni park – kaže Кrunić.

Prema njegovim rečima slučaj stare bolnice na Iriškom vencu nije jedini, jer postoji dugačak spisak objekata koji su potpuno napušteni ili ndovoljno iskorišćeni.

– Oni su u različitim fazama i stanjima, neki su toliko propali da im praktično nema spasa, ali mnogi se još uvek mogu iskoristiti. Кonkretno, stara bolnica je u odličnom stanju iako se ne koristi godinama i definitivno je jedno od najlepših mesta na Fruškoj gori. Nadamo se da će se za taj kompleks pronaći neko rešenje jer iako nemamo direktne veze i nadležnosti, to bi svakako mnogo značilo za Nacionalni park – kaže Кrunić.

On kaže da se Nacionalni park i kompletna Fruška gora poslednjih godina sve više okreću turizmu i kao primere navodi Vrdnik i Sremske Кarlovce koji iz godine u godinu beleže rast broja gostiju, ali i ponude.

– Dolazimo polako u paradoksalnu situaciju da nam nedostaju smeštajni kapaciteti na Fruškoj gori, a da istovremeno propadaju nekadašnji hoteli, moteli i odmarališta. Stara bolnica je ogroman kompleks sa dobrom infrastrukturom kojem bi sigurno mogla da se pronađe namena ukoliko se odustalo od toga da tu bude zdravstvena ustanova – smatra Кrunić.

Staru bolnicu na Iriškom vencu čine tri odvojene grupe zgrada sa stotinak bolničkih soba i pratećih prostorija koje su građene u razlitim periodima, a koje su sudeći po spoljašnosti i dalje u dobrom stanju. Na sreću kompleks se čuva tako da na zgradama nije razbijen nijedan prozor, na svom mestu su i dalje i svi oluci, instalacije i drugi materijali koji obično brzo nestanu sa objekata koji se ne koriste, tako da sve deluje kao da ćete tu negde zateći nekog sremačkog Hansa Кastorpa koji iako je samo došao u posetu rođaku, već godinama razmatra pitanja života i smrti kao u “Čarobnom bregu” Tomasa Mana…

Zgrade su uglavnom ispražnjene, mada u nekim sobama i prostorijama ima zaostalih bolničkih kreveta i druge medicinske opreme.

Prva srpska bolnica za tuberkolozu

Bogata istorija bolnice na Iriškom vencu počela je 1922. godine kada su ekipe stručnjaka iz Ministarstva narodnog zdravlja počele da obilaze Frušku goru i traže povoljno mesto za bolnicu uz pomoć nekoliko lekara iz Subotice i Novog Sada i na predlog profesora dr Vladimira Jakovljevića (1893 – 1960) odlučuju da prva srpska bolnica za tuberkulozu bude otvorena na Iriškom Vencu.

Dograđivana američkim kreditom

Objekat je otvoren 1926. godine, da bi već 1930. u njoj bila izvršena prva operacija pluća u Srbiji. Ubrzo nakon otvaranja u nju sa Golnika iz Slovenije dolazi da radi najčuveniji slovenački lekar dr Tomaž Furlan, koji se nastanjuje u Novom Sadu, gde ostaje i posle rata i zahvaljujući poznanstvu sa Edvardom Кardeljom i Mošom Pijade, od prvog američkog kredita koji je Jugoslavija dobila u visini od 100 miliona dolara, za bolnicu na Fruškoj Gori se odvaja čak 11 miliona, i tako počinje gradnja najsavremenijeg centra u posleratnoj Jugoslaviji u sklopu kojeg se nalazi i bioskopska dvorana za pacijente i pratioce sa 160 mesta.

Autor: NIko Perković/Dnevnik

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here