Migranti upali u vikendicu i ostavili rusvaj: UNEREDILI SE I NAPISALI „SORRY“!

0
4337

Ilija Kurbalija iz Berkasova, sela na granici sa Hrvatskom, imao je šta da vidi kada je jednog jutra stigao na posed – petorica pijanih momaka spavali su u tip-top sređenoj kućici, a oko njih nered, neprijatni mirisi, povraćka. Kaže, u trenutku mu se sve smračilo – prelepa vikendica samom obodu Fruške Gore, koju je brižljivo opremao postala je svinjac.

„Ne smeš ga dirati, nemoj ga tući“, priseća se šta su mu govorili su policajci koji su došli dok je pokušavao da razbudi uljeze i izbaci ih sa svog imanja.

– Ja sam jednog malo ćapio onako, da bih ga prodrmao da ustane. Pa ne moram ga tući, ali, čoveče, on je ušao u moje! – priča nam Kurbalija.

Bilo je to pre oko godinu dana. Od tada, Ilija je postavio kamere i sada je koliko-toliko siguran za svoje imanje.

Ovaj radan čovek dočekao nas je sa alatom u ruci. Kaže, on i supruga radili su u Austriji, stekli penziju, imaju već i velike unuke, a vikendica je mesto gde rado provode vreme. Tu gaji lozu i proizvodi vino.

A mesto je idealno. Tek poneka kućica sa sređenom baštom na obloj padini sremske planine i razigrani vetar koji kao da u isto vreme duva sa svih strana. Ruža vetrova, kaže gazda, vazdušna banja koju ne bi menjao ni za šta.

Ali, nesreća ovog kraja je što se nalazi na samoj granici, do koje vodi asfaltni put, pa je tačka Berkasovo jedna od putanja za ilegalne migracije. Sve deluje mirno, kao da na liniji razgraničenja nema žive duše. Ali, nije baš tako.

 Kad ih Hrvati odande proteraju noću u pola 3, onda oni ljudi nemaju gde. Gledaju gde im je najbolje i gde im je najlakše da uđu – priča Ilija.

Ali, onaj „tužić“ i „Sorry“ bi možda imali smisla da su migranti obili vrata da bi se sakrili od kiše ili hladnoće. Oni su, međutim, u njegovoj kućici napravili pravu tinejdž žurku. Sve piće koje su našli otvorili su, pa su se dobrano napili, a od hrane su pronašli jedino jabuke i orahe. Razbaškarili su se, pa zaspali – trojica na galeriji, u krevetu, a dvojica na garnituri za sedenje. Naložili su i vatru, kaže Ilija, ponašali se baš kao da je to sve njihovo.

Kad sam ih video, ja sam video sve crno. To je ipak moje, i tako da se neko igra s nečijim imanjem, to ne mogu da verujem. To je katastrofa – priča nam Ilija.

Najpre su ušli u radionicu, gde su pokušali da nađu podesan alat za obijanje vrata. Baš tu su napisali „izvinjenje“. Ali, nisu morali mnogo da se muče, tu su našli i ključeve, pa su samo podigli roletnu i ušli u kuću. Kada ih je zatekao, uplašio se, ali bili su suviše pijani da ustanu. Pozvao je policiju.

Ilijina supruga uvela nas je u kućicu, pokazivala posteljinu koju je menjala, dušeke koje je dezinfkovala, sto koji je bio pun otvorenog pića, mesto gde su uneredili stan…

O ovoj „žurki“ svedoče i fotografije onoga što je ostalo ujutro, a koje nam je Ilija poslao sa svog telefona.

– Pili su ko je šta hteo – orahovače, likera, vina, rakije, loze, komovice, sve su imali. Onda su uzeli gajbu sa jabukom, izneli su i to su jeli, orahe su takođe jeli i i onda su se tu ispovraćali. Bilo im je super – priča Ilija.

I to nije jedina šteta koja mu je načinjena. Migranti su, priča, obili i automobil koji je bio parkiran ispred njegove kuće u centru Šida.

– Golfa su mi provalili, uzeli mi novčanik, papire, austrijsku vozačku dozvolu, platnu karticu, čekove, sve komplet. I za sat vremena nađena je lična karta, a ovo drugo ništa. Imao sam i suđenje u Mitrovici, bio sam i svedok sam sebi i oštećeni, dobio sam procenu štete na 500 evra, ali nikad ih nisam dobio – priča Ilija.

Mnogi Šiđani su podozrivi i uplašeni, dok neki, ipak, samo posmatraju situaciju i drže se parole „ne diram ja vas, nemojte ni vi mene“.

Migranti, sa druge strane, govore da im nije lako, a problem je i što neki po više od godine dana ne mogu da krenu dalje, vraćaju ih iz vozova, šuma, kamiona…

(tekst/foto: Mateja Beljan)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here