MITROVAČKI SUD: Leteći cirkus srpskog pravosuđa

Ako je snaga naprednjačke vlasti upravo u ovim fronclama od opozicije, svakako da njenu „ahilovu petu“ predstavlja nereformisano pravosuđe zaostalo iz vremena „dosmanlijske“ tiranije, prepuno kompromitovanih i polusposobnih kadrova, sklonih nepotizmu i korupciji.

I dok se građani zamajavaju sa inkluzivnim obrazovanjem po školama, vantelesnom oplodnjom homoseksualaca, kaznama na licu mesta za seksualno uznemiravanje, zgrade pravosuđa postaju poligoni za iživljavanje, obračun sa slobodnim medijima, legalizovanjem pljačke izvršene tokom tranzicionog perioda, lečenje isfrustriranih pojedinaca sa sudijskim zvanjima i stihijskim zapošljavanjem ljubavnica, bliže i dalje familije.

Poražene političke strukture su u ambijentu pravosudne nezavisnosti dobile bezbedno sklonište i azil, ujedno su i solidno kljukane visokim zaradama stvorenim na leđima naroda kojeg bezobzirno maltretiraju svojim suludim, a često i protivpravnim, sudskim odlukama. Javnost je često besna zbog nepravednih presuda proizašlih iz miljea dogovora ispod stola i polupismenih zaključaka osoba sa sudijskim zvanjima koje nisu dorasle poslu koji obavljaju.

Primera radi, u Sremskoj Mitrovici, u kojoj je do temelja uništeno dvadesetak fabrika, ni jedan političko-partijski činovnik nije zavredio pažnju lokalnog Tužilaštva.

Najveći među smutljivcima, čovek koji je od konobara do prodavca bresaka stigao do luksuzne kuće za bazenom u elitnom delu grada i desetak stanova u najužem centru, i to upravo u periodu raspada i sveopšte grabeži, dok su se desetine njegovih sugrađana borili za goli život, od tog istog suda, na procesu koji je više ličio na rumski vašar, dobio je dokaz  svoje čestitosti i poštenja. Ovlašćene institucije države koje bi trebalo da suzbijaju kriminal (policija, tužilaštvo, pravosuđe) ostale su slepe i gluve na njegova dela.

Za mitrovačke sudije, očigledno, pravda važi samo za pojedince koji su opljačkali sopstvene sugrađane!

Nezadovoljstvo radom pravosudnih organa dodatno doprinose različite visine kazne koje sudije dosuđuju za ista krivična dela, što automatski izaziva sumnju da se na sudije utiče, da su prisutni korupcija i pritisci, kao i da nezavisnost pravosuđa ne postoji. Ujednačena sudska praksa bi svakako doprinela tome da imamo stabilne presude, odnosno da na određen slučaj ne utiču neki tajanstveni centri moći, već da sudija sudi po pravu i pravdi. Nažalost, takva se praksa u mitrovačkom (pa i šire) pravosuđu – ne primenjuje, što ne govori o neznanju sudija, već o nezakonitim uticajima sa strane.

Koliko su građani nezadovoljni lokalnim pravosuđem, često se može videti po komentarima na internet portalima i društvenim mrežama, ali i u porukama koje svakodnevno stižu na elektronsku adresu našeg glasila. Izdvojili smo neke od njih, možda nekog i zabrinu, pa uzme metlu da očisti mračne pravosudne hodnike u mitrovačkoj Palati pravde.

“Samo ovde, bez ikakvih dokaza, na reč, svaka lopuža sa izmišljenim svedokom može svakome od nas da upropasti život! Ovo je luda kuća!”

“Kakva gomila gluposti je mitrovačko pravosuđe, a tek klovnovi koji sude i primaju debele pare za to… Strašno.”

“Ja znam da zivimo u X-file od drzave, ali na ovim sudijama bi nam i Hitler pozavideo.”

“Ni danas ne poštujem sudije, naročito ne one koji se predstavljaju kao žito u kukolju i kritikuju kolege za iste zloupotrebe koje su i sami vršili.”

“N. N. (inicijali redakcijski) je bitanga par ekselans – očekujte ga u Visokom savetu sudstva, ima sve kvalifikacije, zvezda u usponu…”

“Treba nam protektorat. Toliko!”

“Sudija N. N. (inicijali redakcijski) je zlatnog srca, pa pušta sav ološ na slobodu.”

“Da li smo postali toliko idioti da ne shvatamo da je i dalje rešenje u našim rukama? Jel ovo treba da radimo sa slobodom koju su drugi za nas izvojevali? Sramota! Oterati ovo na đubrište istorije, dok je vreme.”

Komentari (među kojima ZAISTA nema ni jednog pozitivnog) su, upravo, dokaz da građani slabo veruju pravosuđu, a to isto potvrđuju i mnoga istraživanja. Oni koji su deo institucija pravosuđa bi trebali da znaju da su ih građani stvorili, te da zbog njih i postoje, a ne zbog kriminalaca koji su se volšebno obogatili dok su vršili političke funkcije.

Naprednjačka vlast, ukoliko ne reformiše pravosuđe i ne izleči svoju “ahilovu petu”, moglo bi da se dogodi da pre zbog nje oseti gnev stanovništva nego od impotentne opozicije, koja kao da je krojena upravo po Vučićevoj meri.