Odmiče berba u jednom od većih voćnjaka u Irigu, na Fruškoj gori. Voćar Milan Balać zadovoljan prinosom, “leskovačka” dobro rodila
Vrlo dobrom ovogodišnjem rodu dunje obradovali su se u prvom redu malobrojni voćari koji u Srbiji gaje tu voćnu vrstu, kao i proizvođači “dunjevače”, jedne od najkvalitetnijih domaćih rakija, za čije će spravljanje biti upotrebljen najveći deo zlatnožutih plodova ubranih ove jeseni.
Određene količine ostaće, naravno, vrednim domaćicama i konditorskoj industriji za proizvodnju kompota, marmelade, želea, voćnih kašica i kolača. Berba dunje, sorte leskovačka, uspešno je počela ovih dana i u Sremu, u ataru Iriga, na ukupno 10 hektara mladog, skladno formiranog i lepo uređenog voćnjaka Milana Balaća
– Godina je za dunju bila povoljna, pogotovo ako se ima u vidu da su biljke imale dosta sunčanih dana, pre svega u fazi sazrevanja. Stoga je i kvalitet ploda visok, što je jako važno za proizvodnju rakije – ističe Balać, napominjući da na nekoliko parcela, različitog vremena sadnje, očekuje ukupno oko 50 tona ovog voća.
Ubedljivo najveće količine leskovačke, ubrane sa sunčanih padina Fruške gore, odakle po lepom vremenu puca pogled sve do Cera i Majevice, otkupiće mnogobrojni domaći proizvođači rakije, budući da je to najbolja sorta za kvalitetnu dunjevaču.
– Od 100 kilograma vrhunske dunje dobije se, bez dodatka šećera, od osam do devet litara najkvalitetnije rakije – objašnjava Balać i dodaje da berba svake godine počinje od sredine oktobra, kad su plodovi žuti i zreli, puni šećera i arome.
Cena zlatnog ploda kreće se, u zavisnosti od kvaliteta, od 35 do 50 dinara po kilogramu, što zadovoljava voćare, a prihvatljivo je i proizvođačima rakije, jer se ubrana sirovina brzo razgrabi, a neretko se i unapred rezervišu potrebne količine, budući da u Srbiji ima oko 400 registrovanih proizvođača rakije i još mnogo onih koji tu proizvodnju nisu prijavili.
A, da bi kvalitetna “leskovačka” bila na odgovarajući način otpremljena kupcima, mora i pažljivo da se bere, napominje Zoran Dotlić, jedan od dvadesetak berača iz Iriga i okoline, koje smo zatekli u voćnjaku prvog dana berbe.
– Ja sam tu od rezidbe do berbe. Posao nije težak, plodovi se lako beru tako što se “uvrnu” i onda se pažljivo odlažu u gajbe, da se ne bi oštetili – objašnjava Dotlić, čije kolege berači dodaju da su uslovi za berbu odlični.
(Zdravko Grumić)
