Pred početak nove poljoprivredne sezone poljoprivrednici iz Srema razmišljaju kako da na svoje njive dovedu dovoljno sezonskih radnika. Razlozi koji pospešuju ovaj problem su raznoliki – od odlaska mladih iz sela, zapošljavanje meštana u fabrikama u obližnjim gradovima, do neintresovanja za rad u polju.
Pojedine poljoprivrednike to je navelo da odustanu od gajenja kultura koje godinama sade, dok drugi rešenje vide u dovođenju radnika sa juga zemlje ili iz inostranstva, piše Euronews.
Porodica Rajković u Hrtkovcima proizvodi duvan već devet godina. Aleksandar Rajković objašnjava da je njima uveliko počela nova sezona i da za oko dva meseca će rasad prebaciti na njivu. To kaže im i nije veliki problem, on nastaje kasnije.
„Najzahtevniji deo ovog posla je branje duvana, jer tad su nam radnici potrebni. Za našu proizvodnju to je minimum 15 ljudi dnevno. I onda ne možemo da ih nađemo ovde pa dolaze ljudi iz okoline Požarevca, Kostolac, pa čak neki iz Bujanovca i tako dalje„, kaže on.
U Hrtkovcima, gde im obezbeđuju smeštaj, budu angažovani oko 120 dana godišnje, ali se ne zadrže uvek svi do kraja. I to je, objašnajva on, za poslodavca najveći problem.
„Stojiš par dana i ne znaš šta ćeš, da gledaš i plačeš. To je posao koji mora da se obavlja svakodnevno. Svaki dan propusta vi idete dalje u rizičan deo godine gde možete dobiti mraz i svašta nešto i da vam usev propadne na njivi. Nemate sigurnost da će ti ljudi da odrade taj posao do kraja. To je najteži deo posla„, objašnjava Rajković.
Stotinak kilometara dalje, u atarima Ruskog Krstura, poljoprivrednik Ivan Međeši, navodi da je ove godine rešio da odustane od porodičnog posla.
„I pored toga što nema radne snage, nema ni kvalitetne radne snage. To je najveći problem. Otkad ja sadim cena paprike je uglavnom ista. Sve ide gore – hemija ide gore, dnevnice idu gore. Ja tu matematiku više ne vidim„, objašnjava on.
U zemljoradničkoj zadruzi koja okuplja krsturske proizvođače napominju da veći broj njih razmišlja kao Ivan, te da odustaju, ili smanjuju površine pod paprikom.
Dušanka Oros iz zemljoradničke zadruge „Krsturska paprika“ kaže da problem nedostatka sezonskih radnika traje već nekolik godina.
„Juče sam baš imala poziv od agencije koja uvozi radnike, legalno sve, iz Indije. I ja bi sad trebalo da obavestim proizvođače koji su zainteresovani da se porazgovara o tome, jer ako budemo nastavili sa sadnjom paprike, moraćemo imati radnu snagu, s tim što ćemo morati možda i da je uvezemo kao što već mnogi rade„, rekla ja ona.
Da stranci rade na srpskim njivama nije novina. Prema podacima NALED-a, tokom prošle godine u Srbiji ih je bilo angažovano oko hiljadu. Većina, oko 600 bili su radnici iz Uzbekistana, a potom i njih 350 iz Indije. Da bi ih poslodavac angažovao, pojašnjavaju, nije potrebno da imaju radnu dozvolu, ali je obavezan da policiji podnese zahtev za izdavanje evidencijskog broja stranaca. Iako to rešava deo problema, za proizvođače radnici iz daleka, kažu, znače nove nepoznanice i dodatne troškove.
Radnici se najviše angažuju na poslovima pripreme zemljišta, sadnje, setve, žetve i branja jagodičastog i jabučarskog voća, rekla je Isidora Šmigić iz NALED-a pozivajući se na podatke portala Poreske uprave sezonskiradnici.gov.rs koji postoji od 2019. godine.
„Do sada je putem ovog portala angažovano preko 74.000 radnika od njegovog početka. Samo prošle godine angažovano je preko 34.000 ljudi. Svake godine vidimo porast. Obaveza angažovanja je na poslodavcu, a procedura je kratka. Potrebno je da odbije nalog na portalu i od tada je dovoljno da unese samo nekoliko podataka o samog radnika kao što su jmbg, vrsta posla i vreme trajanja angažovanja. Na taj način se stvara prijava u Poreskoj upravi„, objasnila je ona.
Kaže da su pravila jednaka za sve i navodi da se nezavisno od dnevnice plaća isti porez.
„Ovaj sistem definiše to da su fiksni iznosi kada su u pitanju porezi i doprinosi po danu i radniku nezavisno od iznosa dnevnice„, dodala je.
Kometarišući da se poljoprivrednici žale da ne mogu da nađu sezonske radnike, kaže da je izazov koji postoji već neko vreme.
„Taj problem zaista postoji već duže vreme kod nas ali i u regionu. Ovaj elektronski sistem prijve radnika je zapravo pokušaj države da pojednostavi proces. Do 2018. godine mnogi radnici su radili na crno, pa se to promenilo kada je prijava pojednostavljena sa ovim portalom„, navela je.
Ona je dodala da raste i broj stranih radnika u Srbiji, navodeći da procedura nije previše zahtevna.
„Svi detalji su na portalu kada se prijavljuje strani radnik. Pre svega je potrebno da MUP izda evidencioni broj za njega i nakon toga poslodavac može da prijavi radnika„, rekla je.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Euronews)
