Ako ste primetili da ne vidite dobro objekte koji su udaljeni od vas, kao što su saobraćajni znakovi sve dok im se ne približite na nekoliko metara, ali s druge strane knjigu možete čitati bez ikakvih problema, sve su prilike da je u pitanju kratkovidnost (dioptrija minus) tj. miopija.
Kratkovidnost je stanje koje se javlja kod velikog broja ljudi i jedno od najučestalijih „problema“ sa očima. Na svu sreću, miopija se veoma lako može popraviti nošenjem naočala, sočiva ili pomoću operacije.
Šta uzrokuje kratkovidnost?
Kad je u pitanju kratkovidnost ili minus dioptrija, krivca treba da tražite u strukturi vašeg oka. Kada je očna jabučica previše dugačka ili je rožnjača – zaštitni dio vašeg oka previše zaobljen, svetlost koja dolazi do oka s prednje strane mrežnjače se jednostavno ne fokusira na pravi način. Jednostavnijim rečnikom rečeno, ne vidite dobro i potrebna vam je dioptrija na daljinu.
Slika koju vidite se fokusira s prednje strane mrežnjače, dela oka koji je osetljiv na svetlost, umesto direktno na mrežnjače i upravo to uzrokuje zamagljen vid. Ovo stanje lekari nazivaju i refraktivna greška.
Koliko vremena provodite u zatvorenom, a koliko na otvorenom prostoru, takođe može uticati na vid i zdravlje očiju. Ukoliko provodite nesrazmerno mnogo vremena čitajući, pišući ili za računarom to može biti okidač za kratkovidost ili miopiju. Ipak u većini slučajeva stvar je genetike i ako vaši roditelji imaju kratkovidnost, vrlo je verovatno da ćete i vi biti kratkovidi.
Iako kontrast između spoljne i unutrašnje svetlosti mogu povećati stepen kratkovidnosti tokom razvojne faze, važno je da svojim očima obezbedite dobar balans između sunčeve i veštačke svetlosti. Na daj način delovaćete na to da se smanji optrećenje na vaše oči, a samim tim smanjiće se i stepen kratkovidnosti.
Verovali ili, kratkovidost ili miopija ima veze i sa demografskim kategorijama pa je tako dokazano da je češća kod ljudi sa azijskim porijeklom. Kad je u pitanju starija populacija, kod njih je kratkovidnost najčešće rani pokazatelj katarakte, iako se najčešće javlja u pubertetu može se javiti u bilo kojoj dobi.
Koje vrste miopije postoje?
Visoka kratkovidost koje se definiše kao nešto ozbiljnije stanje od obične miopije. U slučaju visoke miopije očna jabučica raste više nego što bi trebalo i postaje veoma dugačka s prednje i zadnje strane. Pored toga što izaziva da nam je potrebna dioptrija na daljinu, ovaj oblik kratkovidnosti može povećati rizik i za neka druga stanja kao što su katarakta, glaukom ili odvojena mrežnjača.
Degenerativna kratkovidnost se još naziva i patološka ili maligna miopija, veoma je retka, a obično se nasleđuje od roditelja. U slučaju ove vrste kratkovidnosti, očne jabučice postaju duže veoma brzo i na taj način nastaje ozbiljna miopija. Degenerativna kratkovidnost najčešće se pojavljuje u tinejdžerskim ili adolescentskim danima.
Degenerativna miopija se često pogoršava kako odrastamo. I ovaj oblik miopije može povećati rizik od nekih drugih stanja kao što su odvojena mrežnjača, abnormalan rast krvnih sudova oka i glaukom.
Koji su simptomi koji ukazuju na miopiju?
Kad su u pitanju simptomi koji će vam pomoći da prepoznate da li je u pitanju kratkovidnost ili ne stvari su veoma jednostavne. Simptomi miopije su sljedeći:
Zamagljen vid kad gledate predmete koji su udaljeni.
Potreba da škiljite ili dijelom zatvorite oči da biste bolje vidjeli.
Glavobolja uzrokovana naprezanjem očiju.
Poteškoće sa vidom za vrijeme vožnje, posebno noću.
Kao što smo već nekoliko puta napomenuli, kratkovidnost se obično detektuje u detinjstvu i to između ranih školskih dana i tinejdžerskih godina i zato je veoma važno da obratite pažnju da li vaše dete pokazuje neke od simptoma.
Škiljenje,
Potreba da sede blizu televizora, monitora ili školske table.
Niste svesni udaljenih predmeta.
Žmirkanje.
Dete često trlja oči.
Kada je potrebno da se javim doktoru ukoliko sumnjam na
kratkovidnost?
Ako vam problem sa prepoznavanjem udaljenih predmeta uzrokuje poteškoće kod obavljanja svakodnevnih obaveza ili ako vam kvalitet vida utiče na kvalitet života, onda je vreme da posetite oftalmologa koji će odrediti stepen kratkovidosti i dati vam savet šta je u vašem slučaju najbolja opcija za korekciju vida.
S obzirom na to da problemi sa vidom nisu uvijek lako uočljivi postoje određene preporuke kada bi i koliko često trebalo kontrolisati oči.
Ukoliko ste odrasla osoba koja je pod visokim rizikom od bolesti oka kao što su glaukom onda bi trebalo da idete na redovne kontrole očiju koji uključuju širenje zenica svake dve godine, čak i ako ne primetite nikakve simptome i to kad napunite 40 godina. Ako pak ne spadate u rizičnu grupu, ne osećate nikave simptome onda bi trebalo da kontrolišete oči po sledećem rasporedu:
Svakih pet do deset godina između 20. i 30. godine
Svakih dve do četiri godine izmađu 40. i 45. godine
Svakih jedno do tri godine između 55. i 64. godine
Svake ili svake druge godine nakon navršenih 65. godina
Ako nosite naočare, kontaktna sočiva ili imate određene probleme, onda na kontrole treba da idete redovno, po preporuci vašeg oftalmologa.
Korekcija minus dioptrije
Dijagnoza miopije ili kratkovidnosti se postavlja nakon osnovnog pregleda oka koji uključuje procenu refrakcije kao i fizički pregled oka.
Procenom refrakcije se utvrđuje da li imate neki problem sa vidom kao što su kratkovidnost, dalekovidnost, astigmatizam ili presbiopija. Nakon postavljanja dijagnoze, doktor će vam preporučiti nekoliko vrsta korekcije minus dioptrije koje podrazumevaju nošenje korektivnih sočiva u vidu:
Naočara za vid koje su najjednostavniji način za izoštravanje vida koji je kratkovidnost pogoršala, a trenutno postoje razne vrste stakala kao što su: bifokalna, trifokalna i progresivna multifokalna stakla.
Kontaktna sočiva se nose direktno na oku, dostupna su u raznim varijantama i materijalima, uključujući meka i tvrda, gas propusna u kombinaciji sa sferičnim, toričnim i multifokalnim dizajnom. Pitajte svog oftalmologa koje su prednosti i nedostaci određenih kontaktnih sočiva i šta bi to moglo biti najbolje za vas kada je u pitanju dioptrija minus.
Laserska operacija oka je u posljednje vrijeme veoma popularan vid korigovanja dioptrije jer se radi o trajnom rešavanju problema. Tokom ove operacije hirurg pomoću lasera ili nekog drugog alata stvara tanki preklop na samom vrhu površinskog sloja rožnjače. Nakon toga rožnjača se oblikuje pomoću drugog lasera, a režanj se vraća na svoje mesto.
U slučaju visoke miopije, utvrđeno je da posebna sočiva ili kapi za oči na bazi atropina mogu biti efikasni za usporavanje progresije, a u nekim slučajevima oftalmolog će predložiti operaciju zamjene katarakte ili prozirnih sočiva.
Miopija – lečenje i tretmani pomoću kojih se može zaustaviti
progresija kratkovidnosti
Već godinama se rade istraživanja koja bi trebalo da nađu efikasniji pristup da se deluje na kratkovidnost te da se zaustavi pogoršavanje miopije koje dolazi s vremenom. Terapije koje su se dosad pokazale najefikasnijim za liječenje miopije su:
Površinski lekovi, atropinke kapi koje se često koriste za širenje zenica i uglavnom su sastavni dio pregleda oka pre i posle operacije. Atropisnke kapi mogu pomoći i da uspore progresiju kratkovidnosti.
Više vremena provedeno napolju posebno tokom adolescentskih godina može smanjiti rizike koji utiču da se pojavi kratkovidnost, a naučnici smatraju da izlaganje ultra-ljubičastim zracima može uticati na molekularnu strukturu oka i na taj način pomoći da oko zadrži normalan oblik.
Dvofokusna kontaktna sočiva su noviji oblik korekcije miopije za koje je dokazano da usporavaju progresiju kod djece između 8. i 12. godina starosti.
Ortokeratologija je procedura tokom koje se nose tvrda, gas propusna kontaktna sočiva nekoliko sati dnevno dok oko ponovno ne dobije zakrivljen oblik. Nakon što se to desi sočiva se nose ređe kako bi se oblik oka održavao. Ako u potpunosti prestanete sa ovim tretmanom za kratkovidnost oko se može vratiti u prvobitni oblik. Postoje dokazi da
ova sočiva usporavaju produženje kratkovidne očne jabučice što deluje na to da se miopija uspori.
Ako vam lekar potvrdi da je u pitanju miopija veoma je važno da sledite neke savete koji će vam sigurno pomoći da usporite progresiju prirodnim putem.
Redovno odlazite na preglede.
Kontrolišite hronična oboljenja, ako ih imate.
Zaštitite oči od sunca.
Sprečite povrede oka.
Neka vam ishrana bude bogata nutrijentima.
Ostavite cigarete.
Koristite prava korektivna sočiva.
Uvijek koristite dobro osvjetljenje.
Javite se vašem oftalmologu ukoliko vam se javi iznenadni gubitak vida sa ili bez boli, iznenadno zamagljen vid, dupli vid, bljesak pred očima, crne tačkice.
(dr Bojan Kozomara)
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
