Poslednjih godina beleži se porast popularnosti seoskih sredina i povratak ljudi na selo. Oni koji su odlučili napustiti grad i naseliti se na selu sa svojim porodicama, kao osnovni razlog navode zdraviji, mirniji i kvalitetniji način života, te bliskiji odnos sa komšijama.
No ekonomski proračun je takođe presudan. Naime, dok je u gradu za kupovinu stana potrebno izdvojiti više od 1500 eura za kvadratni metar, kuće s okućnicom s pomoćnim zgradama na selu se prodaju od 1000 do 10 hiljada eura. Oni koji se odluče da život u gradu zamene zdravijim navikama, takođe moraju znati da je za život na selu potrebno mnogo rada, ulaganja i odricanja.
Toga su itekako bili svesni i bračni par Zdenka i Miroslav Ponjiger iz Šida kada su pre godinu dana odlučili da se presele u Ilince, selo koje je osam kilometara udaljeno od Šida, a samo tri kilometra od susedne Hrvatske. Kako su sami potvrdili, nisu se pokajali. Već su vidljivi prvi rezultati njihovog rada, a u planu im je kupiti još nekoliko imanja kako bi proširili svoju proizvodnju.
Zdenka i Miroslav Ponjiger su živeli u Šidu. Proizvodnjom i prodajom voća i povrća na tržnici se bave 18 godina. Ideja da se iz grada presele na selo potekla je od Miroslava, a u tome ga je podržala supruga.
»Kuću u Ilincima smo kupili za 2.000 eura. Za godinu dana uspjeli smo je prilagoditi svojim potrebama, uredili smo je, osposobili objekte za životinje, uredili vrt i posadili povrće i voće. Želja nam je baviti se povrtarstvom i stočarstvom, registrovati poljoprivredno gazdinstvo, uslužno klati svinje i praviti suhomesnate proizvode. Nismo se pokajali što smo se odlučili za život na selu. Osim kokoški, koza i jarića, gajimo oko sto zečeva, deset svinja, deset prasića, a kupio sam i deset mangulica. Uživam na selu i nije mi teško raditi«, kaže Miroslav.
Svaki rad zahteva i odricanje. Ovaj bračni par je itekako toga svestan jer, kako kažu, navikli su na rad od jutra do mraka. S obzirom da su prvi rezultati njihovog rada već vidljivi, to im daje dodatnu motivaciju da se još više potrude.
»Nismo još sve uradili kako smo zamislili. Planiramo ovdje doneti veliki hladnjak gde ćemo stavljati prerađevine od svinjskog mesa koje planiramo proizvoditi u većem obimu. Pečenjaru za uslužno pečenje prasica i jaganjaca smo već doneli. Posla će biti, a nadam se i zarade«, ističe on.
Miroslav već dve godine uzgaja svinje. Kaže da se za stočarstvo odlučio zbog dodatne zarade.
»S deset do 15 krmača, jedna porodica može lepo živeti bez drugih primanja. Ako prodaš deset prasića, dobiješ od 50 do 60.000 dinara, što je solidan iznos. Da ne govorimo o prodaji suhomesnatih prerađevina gde je zarada puno veća. Ko hoće raditi, može solidno zaraditi. Srećan sam što sam se ostvario u poslu koji volim i ne bih se nikada vratio u grad. Želja mi je kupiti još dva imanja na selu i proširiti proizvodnju. Trebaće još više posla i odricanja, ali ja volim seoski život i nije mi teško«, navodi naš sagovornik.
Porodica Ponjiger se bavi i povrtarstvom. U svojoj bašti posadili su 1000 sadnica slatkog krompira (batuta), domaći pasulj, kupus, krastavce, kukuruz i maline. Neke od svojih proizvoda su svojevremeno izlagali i prodavali u susednoj Hrvatskoj koja je od Ilinaca udaljena svega tri kilometra.
»Nekada je skoro svaka porodica u Ilincima na svom imanju sadila lubenice. Svoje plodove su odvozili na hrvatsko primorje. Kada bi ponovno bio omogućen plasman naše robe na hrvatsko tržište, to bi bilo idealno. I selo bi malo živnulo, a vjerujem da bi se i ljudi više bavili poljoprivredom i uzgojom onih kultura za kojima je potražnja velika, posebno u većim gradovima«, zaključuje Miroslav.
Supruga Zdenka je prihvatila ideju supruga da se preseli na selo i pored toga što je zbog posla vezana za Šid.
»Oduvek mu je bila želja živeti na selu, baviti se stočarstvom i poljoprivredom, uzgajati organske biljke i proizvoditi zdravu hranu. Imamo puno obaveza, ali kada se udružimo, stižemo sve uraditi«, kaže Zdenka.
»Život na selu je mirniji, pitomiji i imamo više volje za rad nego u gradu. Mnogo je opuštenije, a i ljudi su pitomiji. Zato bih poručila svim bračnim parovima koji oklevaju da dođu živeti na selo, da se ne predomišljaju. U svojoj bašti uvek možeš uzgajati zdravu hranu. Prednosti sela su i u tome što je život mirniji i što su ljudi pitomiji. A što se tiče posla, ne treba se plašiti. Važna je samo potpora bračnog partnera i zajednički rad cele porodice. Manja sredina omogućava i kvalitetnije odrastanje dece i svakako zdraviji način života«, ističe Zdenka.
Potpuni doživljaj seoske idile i potvrda da zaista uživaju u životu na selu je i ambijent u njihovom dvorištu: raznovrsne biljke i cveće, antikviteti i predmeti stari više decenija, raznorazne alatke kojima su se nekada ljudi služili u polju. Iako život u gradu ima svoje prednosti ali i mane, u primjeru života ove porodice uverili smo se da je ipak lepše živjeti u seoskoj idili, te da je zdraviji način života uvijek bolji izbor.
(Suzana Darabašić)
