Napustio posao i ODLIČNO živi od proizvodnje LEŠNIKA!

0
2914

Zasadi pod jezgrastim voćem se uvećavaju, naročito plantaže lešnika. Najviše ga ima u Vršcu, Kuli, Šidu i okolini Pećinaca, ali to nije dovoljno za podmirenje naših potreba. Srbija je u 2014. uvezla lešnik u vrednosti od oko 10 miliona dolara. Sada je to smanjeno na dva miliona, što govori da je ta proizvodnja perspektivnija.

Nenad Vasiljčin je još pre 10 godina proizvodnju lešnika prepoznao kao izuzetno isplativu, te je sa tadašnje 24 godine, na dva hektara zasadio oko 1.200 stabala, sa kojih rodi i do dve i po tone lešnika.

Prelazile su grane od komšije u moje dvorište, ne znam koliko sam imao godina, ali uglavnom lupao sam ih ručno, otišao sam u prodavnicu, gledao sam cenu, zainteresovalo me je, bio sam siguran da će moći da rađa na mojoj parceli. I tako da sam se odlučio pre svega zbog cene, a bio sam oduševljen koliko je to rađalo, mislim od komšijskih tih par grana sam nakupio par kila, tako da sam bio ubeđen da će i kod mene to da bude – priča Nenad Vasiljčin.

Kaže da je zadovoljan i da se ne kaje što je krenuo da to radi.

Iako je prvu veću zaradu dobio tek nakon sedam godina, kada su stabla bila u punoj rodnosti, kaže da se čekanje isplatilo. Dok je strpljivo čekao rod, prostor između stabala iskoristio je za sadnju soje, međutim, za egzistenciju je bio neophodan još jedan posao.

Lešnik prodaje nešto nakupcima, a nešto u prodavnici zdrave hrane koju on i supruga drže. Cena na malo je 800 dinara kilogram, a nakupci plaćaju 500, 600 dinara. U odnosu na prethodne godine cena je pala, kaže, jer je jako dobar rod bio u Turskoj.

Za to, ipak, treba zemlje.

Imajući u vidu da je cena tu negde oko 5 do 6 era, može se zaraditi, po mojoj proceni po hektaru od dve i po, do tri hiljade evra, i mislim da za jednu porodicu 10 hektara je sasvim dovoljna površina – dodaje Keserović.

U Srbiji su formirani matičnjaci, proizvodi se sadni materijal za koji podsticaje daje resorno ministarstvo, a kada je reč o pokrajinskom sekretarijatu, proizvođači lešnika mogu da računaju na subvencije i to za ogradu i zalivne sisteme.

Lešnik je definitivno prepoznat kao perspektivna voćna vrsta: za sada je i još uvek deficitaran, ali ovakvi svetli primeri ohrabruju. Dodajmo još i to da je životni vek stabla leske između 70 i 100 godina. I kada sve to uzmemo u obzir, ne isplati li se ostaviti ga bar u nasleđe?

 

http://www.rtv.rs/

 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here